Ознака: Научни скуп
Одржани XXVI Бањалучки новембарски сусрети: Традиција научног дијалога као одговор на изазове времена
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци је у петак, 14. новембра 2025. године, успјешно организовао XXVI по реду научни скуп Бањалучки новембарски сусрети, настављајући традицију једног од најдуговјечнијих научних скупова у Републици Српској. Овогодишњи скуп, одржан у оквиру обиљежавања педесетогодишњице постојања Универзитета у Бањој Луци, окупио је преко 40 научних радника из земље и иностранства, који су представили своја истраживања у оквиру четири секције: за филозофију, историју, педагошке науке и психологију.
Скуп је свечано отворио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који је поздравио присутне и истакао значај очувања ове академске традиције. Он је нагласио да у времену у којем „брзина постаје важнија од дубине, а информација од разумијевања“, хуманистичке науке представљају посљедњу оазу смисла и чин отпора против површности. „Наша мисија је да учимо како постављати права питања. Зато су скупови попут овог свједочанство да мислећи људи још постоје и да се смисао не мјери алгоритмом, него дубином погледа и дијалогом који повезује“, закључио је декан Душанић.

Присутнима се обратила и продекан за научноистраживачки рад и развој, проф. др Светлана Боројевић, која је изразила задовољство због великог одзива и квалитета пријављених радова. Посебно је истакла учешће студената, који су равноправно са својим професорима и менторима закорачили у свијет науке, што потврђује да су Бањалучки новембарски сусрети постали важна платформа за развој младих истраживача.
Свечано отварање употпуњено је умјетничким наступом алумнисткиње Филозофског факултета Бојане Кужет, која је извела своју ауторску пјесму „Линија хоризонта“, уз музичку пратњу Милане Гојковић, студентице Академије умјетности.
Пленарно предавање: Како тумачити знакове времена?
Централни дио скупа било је пленарно предавање академика проф. др Зорана Арсовића на тему „Читач: Како тумачити знакове времена?“. Професор Арсовић је, полазећи од јеванђеоске синтагме, повео публику на филозофско путовање кроз питања смисла, постојања и начина на који човјек може разумјети сопствено вријeме.
„Да бисмо могли да одговоримо на питање шта се уистину догађа, принуђени смо да учимо читати оно што још јеванђеља зову знаковима времена“, истакао је Арсовић. Кроз дубинску анализу, он је указао на разлику између религијског, истинског читања које представља поновно и пажљиво испитивање наслијеђеног (лат. relegere), и празновјерја које божанско користи као средство за остварење овоземаљских циљева. Предавање је отворило питање да ли је савремени човјек, упркос технолошком напретку, изгубио способност истинског читања и тиме постао дезоријентисан, заробљен у површности „вјештине мелодраме“.
Рад у секцијама: Разноврсност тема и дубина анализа
Након пленарног излагања, рад је настављен у четири тематске секције које су понудиле богат и разнолик програм, одражавајући ширину и динамичност научног истраживања на Филозофском факултету.
У Секцији за филозофију, истраживачи су се бавили темељима сазнања, разматрајући питања епистемичке нормативности и анализирајући картезијански обрт од страсти ка емоцијама. Дискусије су обухватиле и семантички дефлационизам, као и комплексни однос између мисли Валтера Бењамина и Жака Лакана, отварајући простор за нова тумачења класичних и савремених филозофских проблема.
Секција за историју понудила је путовање кроз различите епохе и друштвене контексте. Посебна пажња посвећена је темама из националне и регионалне историје, попут доприноса Срба устанку 1875–1878. године, миграционих кретања током Великог бечког рата, те положаја жене у Душановом законику. Издвојила су се и излагања о либералној идеји Светозара Милетића, као и анализа улоге спорта у идеолошком надметању током Хладног рата.
У оквиру Секције за педагошке науке, фокус је био на изазовима савременог образовања. Дискутовало се о употреби вјештачке интелигенције у настави, друштвеној прихваћености ученика са сметњама у развоју, као и о динамици васпитања између социјализације и индивидуализације. Међу издвојеним темама биле су и метакогнитивне стратегије учења и начини подстицања унутрашње мотивације ученика, што су питања од суштинског значаја за унапређење образовног процеса.
Секција за психологију бавила се актуелним феноменима који обликују савременог појединца. Анализиран је утицај друштвених мрежа на навике младих, онлајн приватност дјеце, као и психолошки ефекти стилова руковођења у ИТ сектору. Истраживачи су представили и резултате студија о физиолошким реакцијама на насилни видео-садржај и извршили садржинско-структуралну ревизију упитника стилова родитељства, чиме су понудили вриједне увиде у сложене аспекте људског понашања.










Фото: Н. Малешевић
Овогодишњи Бањалучки новембарски сусрети још једном су потврдили свој статус кључног мјеста за размјену знања, подстицање научног дијалога и јачање академске заједнице, дајући значајан допринос развоју хуманистичких и друштвених наука.