Ознака: Филозофски факултет Бања Лука
Свечано отворена студентска изложба „Трагови римског времена” – Потврда квалитета и посвећености наших студената
На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, данас, 1. децембра 2025. године, свечано је отворена студентска изложба под називом „Трагови римског времена: археолошко насљеђе бањалучке регије”. Овај догађај, који је окупио велики број професора, студената, представника културних институција и љубитеља историје, употпуњен је премијером документарног филма „Кастел од антике до данашњице”.
Резултат истраживачког рада
Изложба представља круну истраживачког рада студената Студијског програма историје, насталог током теренске наставе и пројекта „Школа археологије”. Аутори изложбе, студенти Јована Бојанић, Данијел Бјелић и Сергеј Вукчевић, под менторством доц. др Иване Панџић и проф. др Жељке Шајин, на 23 тематска паноа приказали су богатство античког насљеђа нашег краја, укључујући локалитете Црквина, Грич-Пауша и, наравно, тврђаву Кастел.



Присутнима се у име аутора обратила студенткиња Јована Бојанић, која је нагласила важност практичног рада и теренског искуства за будуће историчаре и археологе. О стручном аспекту и значају овог подухвата говорила је ментор, доц. др Ивана Панџић, истакавши посвећеност студената у документовању и презентацији грађе.
Изложбу је званично прогласио отвореном декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић. У свом обраћању, декан Душанић је посебно похвалио труд и ентузијазам студената, нагласивши да овакви пројекти на најбољи начин промовишу факултет. Истакао је да су студенти показали зрелост, иновативност и способност да научна сазнања пренесу широј јавности, те да Факултет остаје чврст ослонац за све њихове будуће идеје и истраживачке подухвате.


Премијера филма о Кастелу
Након отварања изложбе, у препуној учионици 304 одржана је пројекција документарног филма „Кастел од антике до данашњице”. Филм је резултат изузетне међуфакултетске сарадње, а његову реализацију потписују студенти Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, Стефан Ђурић (монтажа) и Никола Вуколић (камера).
Догађају су присуствовали и представници партнерских институција које су помогле реализацију пројекта: Музеја Републике Српске, Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, те Земаљског музеја Босне и Херцеговине.
Изложба је мултимедијалног карактера и путем QR кодова нуди дигитални приказ садржаја, чиме је омогућен трајан увид у представљену грађу. Позивамо све заинтересоване грађане да посјете Филозофски факултет и погледају ову вриједну поставку.





Фото: Н. Малешевић
Брзи линкови
Најновије вијести
Одржани XXVI Бањалучки новембарски сусрети: Традиција научног дијалога као одговор на изазове времена
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци је у петак, 14. новембра 2025. године, успјешно организовао XXVI по реду научни скуп Бањалучки новембарски сусрети, настављајући традицију једног од најдуговјечнијих научних скупова у Републици Српској. Овогодишњи скуп, одржан у оквиру обиљежавања педесетогодишњице постојања Универзитета у Бањој Луци, окупио је преко 40 научних радника из земље и иностранства, који су представили своја истраживања у оквиру четири секције: за филозофију, историју, педагошке науке и психологију.
Скуп је свечано отворио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који је поздравио присутне и истакао значај очувања ове академске традиције. Он је нагласио да у времену у којем „брзина постаје важнија од дубине, а информација од разумијевања“, хуманистичке науке представљају посљедњу оазу смисла и чин отпора против површности. „Наша мисија је да учимо како постављати права питања. Зато су скупови попут овог свједочанство да мислећи људи још постоје и да се смисао не мјери алгоритмом, него дубином погледа и дијалогом који повезује“, закључио је декан Душанић.

Присутнима се обратила и продекан за научноистраживачки рад и развој, проф. др Светлана Боројевић, која је изразила задовољство због великог одзива и квалитета пријављених радова. Посебно је истакла учешће студената, који су равноправно са својим професорима и менторима закорачили у свијет науке, што потврђује да су Бањалучки новембарски сусрети постали важна платформа за развој младих истраживача.
Свечано отварање употпуњено је умјетничким наступом алумнисткиње Филозофског факултета Бојане Кужет, која је извела своју ауторску пјесму „Линија хоризонта“, уз музичку пратњу Милане Гојковић, студентице Академије умјетности.
Пленарно предавање: Како тумачити знакове времена?
Централни дио скупа било је пленарно предавање академика проф. др Зорана Арсовића на тему „Читач: Како тумачити знакове времена?“. Професор Арсовић је, полазећи од јеванђеоске синтагме, повео публику на филозофско путовање кроз питања смисла, постојања и начина на који човјек може разумјети сопствено вријeме.
„Да бисмо могли да одговоримо на питање шта се уистину догађа, принуђени смо да учимо читати оно што још јеванђеља зову знаковима времена“, истакао је Арсовић. Кроз дубинску анализу, он је указао на разлику између религијског, истинског читања које представља поновно и пажљиво испитивање наслијеђеног (лат. relegere), и празновјерја које божанско користи као средство за остварење овоземаљских циљева. Предавање је отворило питање да ли је савремени човјек, упркос технолошком напретку, изгубио способност истинског читања и тиме постао дезоријентисан, заробљен у површности „вјештине мелодраме“.
Рад у секцијама: Разноврсност тема и дубина анализа
Након пленарног излагања, рад је настављен у четири тематске секције које су понудиле богат и разнолик програм, одражавајући ширину и динамичност научног истраживања на Филозофском факултету.
У Секцији за филозофију, истраживачи су се бавили темељима сазнања, разматрајући питања епистемичке нормативности и анализирајући картезијански обрт од страсти ка емоцијама. Дискусије су обухватиле и семантички дефлационизам, као и комплексни однос између мисли Валтера Бењамина и Жака Лакана, отварајући простор за нова тумачења класичних и савремених филозофских проблема.
Секција за историју понудила је путовање кроз различите епохе и друштвене контексте. Посебна пажња посвећена је темама из националне и регионалне историје, попут доприноса Срба устанку 1875–1878. године, миграционих кретања током Великог бечког рата, те положаја жене у Душановом законику. Издвојила су се и излагања о либералној идеји Светозара Милетића, као и анализа улоге спорта у идеолошком надметању током Хладног рата.
У оквиру Секције за педагошке науке, фокус је био на изазовима савременог образовања. Дискутовало се о употреби вјештачке интелигенције у настави, друштвеној прихваћености ученика са сметњама у развоју, као и о динамици васпитања између социјализације и индивидуализације. Међу издвојеним темама биле су и метакогнитивне стратегије учења и начини подстицања унутрашње мотивације ученика, што су питања од суштинског значаја за унапређење образовног процеса.
Секција за психологију бавила се актуелним феноменима који обликују савременог појединца. Анализиран је утицај друштвених мрежа на навике младих, онлајн приватност дјеце, као и психолошки ефекти стилова руковођења у ИТ сектору. Истраживачи су представили и резултате студија о физиолошким реакцијама на насилни видео-садржај и извршили садржинско-структуралну ревизију упитника стилова родитељства, чиме су понудили вриједне увиде у сложене аспекте људског понашања.










Фото: Н. Малешевић
Овогодишњи Бањалучки новембарски сусрети још једном су потврдили свој статус кључног мјеста за размјену знања, подстицање научног дијалога и јачање академске заједнице, дајући значајан допринос развоју хуманистичких и друштвених наука.
Брзи линкови
Најновије вијести
Синергија која ствара успјех: Представљен зборник Центра НАУМ који доказује да се улагање у младе таленте исплати
У организацији Центра за надареност НАУМ Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, данас је у Студентском културном центру одржана свечана промоција књиге „Наших пет минута 2, драмолети за школску сцену“. Овај догађај, који представља круну другог циклуса програма „Наших пет минута”, окупио је талентоване ученике, наставнике и менторе из цијеле Републике Српске, као и представнике институција, локалних заједница и приватног сектора који су препознали важност улагања у младе ствараоце. Присутне је на самом почетку, у име организатора и домаћина, поздравила проф. др Милица Дробац Павићевић и пожељела свима добродошлицу.

Зборник представља резултат преданог рада са 28 даровитих ученика основних и средњих школа, а сама промоција још једном је потврдила да је синергија образовног система кључна за стварање подстицајног окружења за младе. Како је истакла Бранкица Радоњић, идејни творац програма, циљ је профилисати ученике заинтересоване за сценску и аудио-визуелну умјетност и надокнадити евентуалне недостатке редовног образовања.
У име Министарства просвјете и културе Републике Српске, скуп је поздравила Енеа Хотић, начелница Одјељења за основно васпитање и образовање. Она је нагласила да Министарство пружа пуну подршку свим активностима које за циљ имају препознавање и његовање талената, истичући важност системског приступа у раду са даровитом дјецом.


Важност подршке на локалном нивоу истакао је Дарко Томаш, градоначелник Прњавора, једне од заједница које најактивније подржавају рад Центра. „Наша обавеза је да откривамо и подржавамо оне најбоље. У том контексту, подршка мене лично и локалне заједнице оваквим пројектима никада не може изостати, јер улажемо у оно највредније што имамо, нашу дјецу“, поручио је Томаш.
Пројекат је и ове године подржала Фондација Каћа, која је финансирала штампање 250 примјерака зборника. Саша Тривић је у име Фондације нагласио да је ово само почетак шире мисије. „Ово је оно што је недостајало Републици Српској, системска брига о младим талентима. У сарадњи са универзитетима радићемо на развоју система стипендирања, како бисмо у наредној години обезбиједили комплетно финансирање за наше младе таленте“, најавио је Тривић.
Најснажнију поруку о значају пројекта послао је Павле Милекић, млади аутор и студент драматургије, који је свој таленат открио управо кроз програм Центра НАУМ. „Овај пројекат ми је помогао да разбијем стваралачку баријеру која је постојала. Два драмска текста која сам приложио за пријемни испит настала су управо овдје. НАУМ ме је покренуо и на томе сам неизмјерно захвалан“, рекао је Милекић, чија је прича инспирација за све младе који се двоуме да ли да слиједе своје снове.

Промоција је закључена увјерењем да је зборник од 520 страна много више од књиге, он је доказ да се таленат, уз праву подршку институција и заједнице, претвара у успјех који обогаћује цијело друштво.






Фото: Н. Малешевић
Брзи линкови
Најновије вијести
Епископ Јован на Филозофском факултету: Српска култура је неодвојива од литургијског предања
У препуном амфитеатру Филозофског факултета у Бањој Луци, 6. новембра 2025. године, одржана је десета, јубиларна трибина у оквиру серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Част да својим излагањем увелича десету, јубиларну трибину у оквиру овог значајног серијала припала је Његовом Преосвештенству Епископу пакрачко-славонском г. Јовану (Ћулибрку), једном од најистакнутијих интелектуалаца Српске православне цркве.
Разговор са владиком, који је својом ерудицијом, дубином и непосредношћу плијенио пажњу присутних, водио је г. Небојша Курузовић.
Коријени идентитета: Од Цариграда до данас
Владика Јован је своје излагање започео неочекиваном, али снажном историјском сликом из 835. године и Цариграда, илуструјући нераскидиву везу српске културе и православног предања. Испричао је како су завјереници, да би убили цара иконоборца, чекали тачно одређени тренутак током божићне службе, тренутак када цар почне да пјева девети ирмос канона. „Замислите цивилизацију у којој чак и убице тачно знају који је девети ирмос канона. То је контекст из којег израста наша култура“, нагласио је владика.
Ова литургијска срж, према његовим ријечима, темељ је мисије Светих Кирила и Методија. Они нису Словенима донијели само вјеру, већ комплетну културу, писмо, језик и, што је најважније, преведену литургију. „Није прво преведено Свето писмо, већ литургија. Они крећу са планом да за Васкрс ослуже службу на словенском језику. То је оно што нас је обликовало“, истакао је Епископ Јован, додајући да је српска култура примила пуноћу ромејског (византијског) насљеђа без прекида и „мрачног средњег вијека“ карактеристичног за Запад.
Јасеновац и Косово: Крст и Васкрсење као темељ културе
Говорећи о кључним тачкама српског идентитета, владика је посебно истакао два стуба: Косово и Јасеновац, односно страдање у Другом свјетском рату. Он је нагласио да култура сјећања на Јасеновац није само сјећање на страдање, већ и на побједу. „То је сјећање на крст и васкрсење. Када дођете у Јасеновац, нарочито на Доњу Градину, имате осјећај као на Велику суботу у Јерусалиму, да ће сваког тренутка да крене васкрсење.“
Цитирајући ријечи Патријарха Германа приликом освећења обновљеног храма у Јасеновцу 1984. године „Праштати морамо, заборављати не смијемо“, владика је поручио да је то једини исправан хришћански приступ овим болним темама. Он је такође нагласио да је народ овог краја, Крајишници, поднио огромну жртву у борби против фашизма, формирајући елитне дивизије које су водиле ослободилачки рат. „Неће нико други него ми да се бавимо овим темама. То је наша обавеза“, јасан је био владика.
Поруке за будућност: Озбиљност, отвореност и повратак извору
У осврту на савремену културну сцену, Епископ Јован је позвао на озбиљност, труд и повратак аутентичним вриједностима. Критиковао је површност и концептуализам који често гуше истинску умјетност. „Православље је озбиљна ствар. О њему се мора читати, у њега се мора понирати. То је огроман крст који су носили наши великани“, рекао је владика, помињући Светог Јустина Ћелијског, Владику Николаја и своје духовне учитеље, митрополита Амфилохија и владику Атанасија.
Као свијетле примјере навео је савремене православне умјетнике попут композитора Арва Перта и Џона Тавенера, који су, према његовим ријечима, показали да је православље неисцрпан извор инспирације који комуницира са цијелим свијетом.
За крај, владика је поручио да Бања Лука и овај дио српског народа имају „најздравији национални дух“, али да тај дух мора бити образован и повезан са својим коријенима. „Наша култура мора бити утемељена у литургији, али и отворена према свијету, способна да, попут Андрића, говори цијелом човјечанству.“








Фото: Н. Малешевић
Трибина, која је до посљедњег тренутка држала пажњу публике, завршена је дугим и срдачним аплаузом, чиме је на најљепши начин заокружен овај важан дијалог о будућности српске културе.
За све оне који су пропустили прилику да присуствују овом изузетном догађају, снимак комплетне трибине ускоро ће бити доступан на званичном YouTube каналу Филозофског факултета, пружајући јединствену прилику да се накнадно чују многе битне поуке и дубоки увиди владике Јована. Позивамо вас да запратите наш канал како бисте били у току са свим будућим трибинама и активностима које организујемо.
Брзи линкови
Најновије вијести
Серијал интердисциплинарних предавања „Синтезе“ са др Игором Шевом
Филозофски факултет и Лабараторија за експерименталну психологију почиње са новим серијалом предавања Синтезе са др Игором Шевом.
Синтезе су серијал интердисциплинарних јавних предавања намијењених првенствено онима са јаким академским амбицијама. Тематски су укоријењена у истраживању интелигенције и савремене вјештачке интелигенције, при чему се теме обрађују из више перспектива — од когнитивне науке и теорије израчунљивости, преко књижевне и музичке анализе, до филозофије и теологије. Фокус је на синтетичком приступу: повезивању концепата, метода и примјера из различитих дисциплина.
Игор Шево је доктор рачунарства у области вјештачке интелигенције и руководилац центра за вјештачку интелигенцију у компанији HTEC Group. Развија и пројектује агентске системе и аутоматизацију процеса за глобалне вишемилијардне компаније; објављује радове из машинског учења, опште интелигенције и филозофије ума те предаје и пише о когницији, свијести и техници мишљења.
Прво предавање Велики језички модели – егзотични умолики ентитети ће бити одржано у сриједу, 29.10.2025. године у 18 часова у амфитеатру 203 Филозофског факултета.
Водећи стручњаци у области вјештачке интелигенције описују велике језичке моделе као егзотичне ентитете налик уму. На овом предавању дискутоваћемо како се испитују ментална обиљежја и репрезентације код језичких модела, како се њихове когнитивне способности пореде са човјековим и да ли и како дигитални модели могу искусити доживљаје и перцепције. Позабавићемо се и питањима небиолошке свијести и теорије ума.
Добро дошли!

Брзи линкови
Најновије вијести
Школа археологије – Кастел 2025
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци учествује у реализацији пројекта „Школа археологије – Кастел 2025“, који ће бити одржан у периоду од 27. до 31. октобра 2025. године на локалитету Кастел.

Пројекат реализују Музеј Републике Српске и Друштво археолога Републике Српске у сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Бањој Луци и Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву, уз суфинансирање Министарства просвјете и културе Републике Српске и ЈУ Службеног гласника Републике Српске.
Реализацијом је предвиђен наставак радова на археолошкој локацији Двориште II, као и предавања из области археологије и заштите културних добара у просторијама Музеја Републике Српске.

Циљ пројекта је едукација студената Одсјека за историју оба универзитета, док су предавања у Музеју отворена за стручну и ширу јавност – запослене у институцијама које се баве заштитом културног насљеђа, као и представнике невладиног сектора.
Наставак радова у зони Дворишта II допринијеће већој видљивости археолошког непокретног добра и унаприједити туристички потенцијал комплетног локалитета Кастел.
Позивамо све заинтересоване да посјете предавања и подрже младе археологе у процесу истраживања и очувања нашег културног насљеђа кроз пројекат Школа археологије – Кастел 2025.