Oдржан научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети“

Oдржан научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети“

Oдржан научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети“

Oдржан научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети“

Oдржан научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети“

filozofski-small
news-image

У организацији Филозофског факултета у петак 16. новембра 2018. године одржан је научни скуп Бањалучки новембарски сусрети. У раду скупа, осим наставника, сарадника и студената Универзитета у Бањој Луци, учествовали су и истраживачи са других универзитета из Босне и Херцеговине (Репбулике Српске и Федерације БиХ), држава регије и Русије. На овај начин обиљежена је и 24. годишњица рада ове високошколске установе.

 

Гостима и учесницима скупа први се обратио проф. др Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањој Луци, нагласивши да је ријеч о факултету који из године у годину остварује све боље резултате како у наставном, тако и у научно-истраживачком раду. У име Академије науке и умјетности Републике Српске обратио се академик Драго Бранковић, који је подсјетио на вријеме оснивања Факултета и осврнуо се на досадашњи рад и успјехе ове установе, те истакнуо важност даљег развоја научног рада.

 

Отварању научног скупа присуствовали су проф. др Лука Кецман, проректор за људске и материјалне ресурсе Универзитета у Бањој Луци, проф. др Горан Латиновић, проректор за научноистраживачки рад и развој и проф. др Страин Посављак, проректор за наставу и студентска питања.

 

О значају тема којим се баве истраживачи на овогодишњем научном скупу говорио је проф. др Бране Микановић, декан Филозофског факултета. Посебно је нагласио у којој мјери је важно то што Филозофски факултет сваке године организује научни скуп и тиме омогућава како размјену искуства и мишљења између различитих генерација истраживача тако и развој сарадње са научним установама из других држава.

 

Према плану рада научног скупа излагање реферата током „Бањалучких новембарских сусрета“ било је предвиђено и реализовано у оквиру секције за филозофију, секције за историју, секције за психологију, те секције за педагогију, разредну наставу и предшколско васпитање и образовање, како је нагласила проф. др Татјана Михајловић, продеканица за наставу Филозофског факултета.

 

Теме секција у 2018. години су биле: „Мјесто и улога филозофије у савременом свијету“, „Историја идеологија“, „Примјењена истраживања у психологији“ и „Образовање и професионални развој наставника, васпитача и стручних сарадника“.

Прије почетка рада по секцијама гостима и учесницима представљене су и нове публикације Филозофског факултета.

 

О издавачкој дјелатности Факултета у протеклој години говорила је проф. др Милена Карапетровић, продеканица за научноистраживачки рад и међународну сарадњу Филозофског факултета.

 

Овом приликом представљене су ауторска књиге: професора емеритуса Бранка Милосављевића Социјално психолошка концептуализација конформирања; универзитетски уџбеник проф. др Наде Васелић Психолошка процјена дјеце и младих – клинички приступ, те књига доц. др Бошка Бранковића и др Радована Пилиповића Саборни храм Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу. Проф. др Љубомир Милутиновић, проф. др Будимир Алексић и мр Данијел Дојчиновић, приредили су хрестоматију под насловом Страни писци за дјецу, а објављена је у саиздаваштву са Институтом за српску културу из Никшића. Проф. др Боро Бронза и доц. др Боривоје Милошевић уредили зборник под називом 1718—1918: пресудне године и годишњице југословенске историје, а проф. дрДраженко Јоргић уредник је зборника радова са мултидисциплинарног научног скупа „Инклузија студената са инвалидитетом“. Филозофски факултет је објавио и превод књиге Мајкла Руза  Озбиљно схватање Дарвина: натуралистички приступ филозофији. Током 2018. године објављен је и зборник радова са научног скупа Бањалучки новембарски сусрети 2017, редовни и посебни број часописа Радови, те 4. и 5. број часописа Савеза студената Ноема.