Сократов кафе: О (ангажованој) књижевности
У читаоници Филозофског факултета у Бањој Луци 21.12.2020. године одржан је четврти по реду Сократов кафе. Фацилитатор за овај „Кафе“ био је Драган Драгомировић, магистар књижевних наука из Бање Лука, који је учеснике увео у разговор о појму ангажоване књижевности. Организатор Сократовог кафеа је фондација ТПО из Сарајева, а суорганизатор је Филозофски факултет у Бањој Луци.
Основни циљ овог Сократовог кафеа био је поставити питање, отворити дискусију и дијалог младих људи на тему појма, мјеста и улоге ангажоване књижевности у друштву, историјски гледано али и у савременој перспективи. У отвореној расправи чули смо различита мишљења младих о питањима друштвене, културне и политичке улоге књижевности?
Расправа је била фацилитирана путем неколико група питања, која су се кретала од а) личних и субјективних питања, претпоставки и искустава (Колико читамо? Шта читамо? Када читамо? Како разумијемо књижевност? Како конструишемо читалачку перспективу?), према б) општијим размишљањима на постављену тему. Потом су услиједила, приликом развијајања дијалога, нешто сложенија питања: Да ли је читање само разонода или може утицати на изградњу друштвених ставова и вриједности? Да ли је суштина књижевности да буде „умјетност ради умјетности“ или може креирати и носити и другачију, можда, друштвено ангажовану поруку, а да при томе и даље буде умјетност? Да ли приликом читања и интерпретације предност дају етици или естетици, садржају или форми, идејама, тематици или идеологији?
За увод у дискусију послужило је кратко упознавање са појмом књижевности као умјетности ријечи и положајем књижевности у људској цивилизацији и култури, затим упознавање са појмом ангажоване књижевности Ж. П. Сартра. Поред тога, за примјер ангажоване књижевне проблематике код нас послужила је, данас мање позната расправа о друштвеном и политичком смислу књижевности (тзв. Сукоб на књижевној љевици), вођена од 1928. до 1952. година, са великим одјеком и значајем на тадашњем југословенском културном простору.
У развијеној дискусији о појму ангажоване књижевности, преко филозофске, књижевно-историјске и компаративно-књижевне перспективе, било је ријечи о бројним књижевним дјелима и писцима из домаћих и страних књижевности, попут Ћопића, Андрића и Крлеже, али и Џојса, Камија и Ж. П. Сартра, те бројних других.
Настојали смо да у ненаметљивој и слободној форми чујемо што више различитих гласова, мишљења и ставова како о појму ангажоване књижевности тако и о појму књижевности уопште.