IN MEMORIAM Преминуо академик Раде Михаљчић
Угледни српски историчар академик Раде Михаљчић, професор емеритус Универзитета у Бањој Луци и редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске, преминуо је у 26. марта 2020. у Београду у 83. години живота.
Професор Раде Михаљчић рођен је 21. јануара 1937. у мјесту Средња Јурковица, општина Босанска Градишка. Завршио је Гимназију у Бањој Луци, а студије историје на Филозофском факултету у Београду, гдје је изабран за асистента 1962. и касније у сва научна звања. На истом факултету је магистрирао 1965, а докторску дисертацију Крај српског царства одбранио је 1971. године. Националну историју средњег вијека предавао је од 1984. године у звању редовног професора и био је шеф Катедре за нациналну историју средњег века. На Филозофском факултету у Бањој Луци предавао је српску и јужнословенску историју средњег вијека до 2008. године. Звање професора емеритуса добио је 2009. на Универзитету у Бањој Луци. За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 2004, а за редовног 2008. године. Био је секретар Одјељења за друштвене науке (2004–2016), члан Предсједништва и предсједник Одбора за историјске науке АНУРС-а. Био је члан Уређивачког одбора, Извршног одбора Уређивачког одбора и Централне редакције Енциклопедије Републике Српске и главни редактор првог тома. Његова историографска интересовања усмјерена су на теме које су историјским значајем и мјестом у предању пресудно утицале на формирање модерне историјске свијести српског народа. Један од битних сегмената његовог научног рада јесте изучавање средњовјековних законских споменика. Објавио је тринаест књига од којих су неке доживјеле више издања, око 60 научних и више десетина стручних и прегледних радова, више уџбеника и приручника за основну и средњу школу те преко 600 енциклопедијских јединица за Enciklopediju Jugoslavije, Lexikon des Mittelalters, Енциклопедију српске историографије, Лексикон српског средњег века, Српски биографски речник и Енциклопедију Републике Српске. Објављивао је у домаћим и страним часописима, а радови су му превођени на француски, њемачки, енглески, грчки и руски језик. Заједно са академиком Симом Ћирковићем, приредио је Енциклопедију српске историографије (1997) и Лексикон српског средњег века (1999). Био је редактор и уредник више посебних издања међу којима су Историја Босанске Градишке и њене околине и Десет година Филозофског факултета 1994–2004. Био је одговорни уредник Историјског гласника (1976–1998) и оснивач и дугогодишњи уредник часописâ Стари српски архив и Грађа о прошлости Босне. За књигу Јунаци косовске легенде добио је Октобарску награду града Београда и књижевну награду БИГЗ-а. Добитник је награде Фондације Карић за научноистраживачки рад и награду Владимир Ћоровић за животно дјело. Професор Раде Михаљчић допринио је подизању научног кадра као ментор, писац реферата или члан комисија за одбрану више десетина магистарских радова и докторских дисертација које су одбрањене на Филозофском факултету у Београду, Филозофском факултету у Бањој Луци, Филозофском факултету у Новом Саду и Филозофском факултету у Источном Сарајеву.