Одржан научни скуп „Срби у Великој источној кризи (1875–1878)“ на Филозофском факултету
На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, у четвртак, 29. маја 2025. године, успјешно је одржан научни скуп под називом „Срби у Великој источној кризи (1875–1878) — 150 година од почетка ратова за ослобођење и уједињење“. Скуп је организовало Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“, уз подршку Филозофског факултета и под генералним покровитељством Кабинета предсједника Републике Српске.
Овај значајан догађај окупио је седамнаест угледних истраживача и историчара из Републике Српске и Србије, са циљем свеобухватног научног и друштвеног сагледавања околности, тока и дугорочног значаја ратова који су, у оквиру Велике источне кризе, означили кључну прекретницу у процесу ослобођења и уједињења српског народа.
Присутне је на почетку поздравио проф. др Боривој Милошевић, предсједник Удружења историчара „Милорад Екмечић“ и професор на Катедри за историју Филозофског факултета. Он је истакао значај обиљежавања овог јубилеја: „У овој години 2025. када се обиљежава неколико великих историјских јубилеја, почевши од 80 година од завршетка Другог свјетског рата, 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, ево обиљежавамо дакле још један велики национални јубилеј, 150 година од почетка избијања Невесињске пушке и почетка Велике источне кризе.“ Професор Милошевић је нагласио да „овај догађај није само једна уска српска и национална прича, већ је у историјској науци одавно означен као догађај од највишег европског, политичког и дипломатског значаја у 19. вијеку.“
Уводно пленарно предавање на тему „Херцеговачки устанак – почетак Велике револуције српског народа 1875-1878. године“ одржао је др Александар Растовић, дајући темељан преглед догађаја који су уздрмали Балкан и Европу.
Током три радне сесије, угледни истраживачи из Републике Српске и Србије представили су своја истраживања која су обухватила широк спектар аспеката Велике источне кризе. Излагања су се кретала од детаљних анализа локалних дешавања и друштвених прилика у Босни и Херцеговини, преко улоге јавног мњења и добровољачких покрета, до међународних димензија кризе, укључујући дипломатске активности великих сила, парламентарне дебате и војне операције. Такође, разматрани су и аспекти попут судбине избјеглог становништва, медијског праћења сукоба, те савремених историографских тумачења кључних догађаја и личности овог преломног периода.
Професор Милошевић је такође најавио да ће радови са скупа бити објављени: „У некој трећој фази овог нашег пројекта, Удружење је замислило да сви радови који ће данас бити презентовани буду објављени кроз два тематска броја српског историјског часописа, дакле научног часописа који издаје Удружење историчара Републике Српске ‘Милорад Екмечић’.“
Научни скуп је завршен конструктивном дискусијом, а закључено је да овакви догађаји значајно доприносе бољем разумијевању сложених историјских процеса и њиховог утицаја на савремено доба. Како су организатори закључили: „Нема сумње да је ово јубилеј од највишег националног значаја… и ми смо на неки начин поносни, Удружење историчара Републике Српске, што заправо почињемо – ово су први догађаји у низу заправо обиљежавања 150. годишњице Невесињске пушке.“
Фото: Неђо Малешевић