Жељко Шарић и студенткиње филозофије учествовали на Трећем Фарском филозофском симпозијуму
Жељко Шарић, виши асистент на Филозофском факултету у Бањој Луци, заједно са студенткињама филозофије Наталијом Медојевић и Николином Томић, учествовао је на Трећем Фарском филозофском симпозијуму који се од 28. априла до 1. маја ове године одржао у импресивним зидинама Старог града на Хвару. Овај јединствени догађај, под називом „Насупрот злу“, окупио је филозофе, теоретичаре и умјетнике из цијеле Европе, а домаћин је био Музеј Старог града.
Под ведрим јадранским небом и у амбијенту ренесансног дворца Тврдaљ, учесници су расправљали о најстаријем, а уједно и најсложенијем филозофском питању – природи зла и могућим опозицијама које му човјек учењем, дјелом и вјеровањем ствара. Као мото скупа одабран је Хекторовићев камени натпис изнад захода у Тврдaљу:
SI TE NOSTI CUR SUPERBIS
Ако се познајеш, чему се охолиш?
Тема је била сажета овако:
„Иако се понекад чини да је зло свеприсутно, да су му коријени метафизички, чињеница је да оно није онтолошко: зло не постоји у међузвјезданом простору космоса, нити у квантним силама микрокосмоса“.
Па ипак, опреке злу, које описујемо многим дубоко дојмљивим називима, нису у стању пружити одговарајућу протутежу готово опипљивој сили коју испољава ријеч зло. Зло је, заједно с његовим опрекама, присутно само у свијету човјека и само их човјек придаје свијету који га окружује.
Од почетака филозофије, као и религије, проблем зла, као и одговор, супротстављање злу, проналажење вриједности које су му опрека, постоје као једно од најважнијих питања за људски живот.“
У таквом интелектуалном амбијенту, Шарић је излагао свој рад под насловом „Проблем зла и добра кроз призму теорије еволуције: увиди Денета и Докинса“, у којем је покушао повезати филозофску рефлексију о моралним категоријама са савременим ауторима Данијелом Денетом и Ричардом Докинсом. Истакао је како еволуциона теорија, иако незобилазна у објашњењу биолошких процеса, може понудити само ограничене увиде у природу зла – јер оно настаје тек кад се груби механизми природе сретну с људском свијешћу и моралном рефлексијом.
Студенткиње Наталија Медојевић и Николина Томић нису биле само тихе пратиље, већ су активно учествовале у радионицама и панел-дискусијама о етици у дигиталном добу и границама људске одговорности. Како је истакла Медојевић: „Сусрет с колегама из разних земаља отворио ми је очи за то колико језици и традиције обликују наше разумијевање добра и зла.“
Осим стручних излагања, симпозиј је понудио и изложбу Window View Уроша Абрама, пројекцију филма Бојана Брецелја „У моје име“ и музичко-поетску вече с Тинкаром Ковач и Урошем Цингесаром. У паузама између предавања, уз чашу локалног далматинског плавца, учесници су размјењивали идеје на каменим зидинама Старог града, уживајући у погледу на бескрајно плаветнило Јадрана.
По ријечима организатора, Трећи Фарски симпозиј управо у томе види своју снагу: у споју респекта према дугој традицији филозофске мисли и отворености за интердисциплинарне и креативне приступе.