„Васпитање је љубав и узор, иначе није ништа.”

( Ј. Х. Песталоци)

Зашто се бавити педагогијом и зашто дозволити педагогији да се бавим нама? Студенти студијског програма педагогије активно трагају за одговорима на бројна питања: који су изазови пратили педагогију кроз историју, како „педагошки ићи у сусрет” дјеци, младима и одраслима, како ненасилно комуницирати, како васпитање и образовање организовати у свијету преплављеном разноврсним медијима, које су специфичности васпитања и система образовања различитих држава, које одговоре дају методике и дидактика, како савјетовати оне који имају одређене потешкоће (у развоју, у учењу, у понашању), како поучавати оне који су завршили формално образовање, како истраживати педагошке феномене, како квалитетно „искористити” слободно вријеме и још многа друга. У свему томе им помажу наставници и сарадници. Педагошки тактично их подстичу да стекну квалитетна знања и искуства, да спознају да учење не мора бити мучење и да своју педагошку мисију започну на факултету, али и да је наставе након формалног образовања, кроз неформално и информално образовање. Омогућено им је да своје право на образовање остваре кроз три циклуса студија (основне, мастер и докторске). Успјех будућих генерација великим дијелом детерминисан је њиховим опредјељењем да наставе да уче и да се усавшавају, могућношћу да се баве оним што их испуњава и чини јединственим. Зато има смисла да се бавимо педагогијом и да се педагогија бави нама.