Душан Крцуновић на Филозофском факултету: о културној политици, идентитету и смислу образовања

Душан Крцуновић на Филозофском факултету: о културној политици, идентитету и смислу образовања

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 22. октобра 2026. године одржана је четрнаеста трибина из серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Гост је био проф. др Душан Крцуновић, професор Филозофског факултета у Никшићу и предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Кроз разговор који је водио Небојша Курузовић размотрена су питања културног идентитета, односа личности и заједнице, смисла образовања и повезивања српског културног простора.

Присутне је поздравио декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић, подсјетивши да серијал отвара простор за промишљање културне политике и улоге образовних и културних установа. Нагласио је да разговор о култури обухвата различите области стваралаштва и превазилази границе појединачних држава.

Културни идентитет и одговорност према заједници

Полазећи од античког појма агона, односно борбе и надметања, Крцуновић је говорио о значају јавне ријечи, образлагања ставова и одговорности пред заједницом. Повезао је античко насљеђе са културом части и стида и примјерима чојства и јунаштва у дјелу Марка Миљанова.

У наставку разговора разматрани су хришћанско поимање личности, саборност и улога односа са другима у обликовању идентитета. Крцуновић је указао на значај солидарности, самопреиспитивања и бриге за заједницу, супротстављајући их усмјерености искључиво на личну корист и тржишно надметање.

Душан Крцуновић говори на трибини „Културна политика Срба у 21. вијеку“ на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Посебна пажња посвећена је Косову и Метохији као духовном и историјском упоришту српског народа, као и значају српског језика, ћирилице и културног памћења. Гост је говорио и о положају српског језика у Црној Гори те настојањима Матице српске да допринесе очувању културног насљеђа.

Образовање као обликовање цјеловите личности

Једна од средишњих тема трибине било је питање смисла савременог образовања. Крцуновић је нагласио његову хуманистичку димензију, указујући на то да образовни процес треба да развија мишљење, осјећања, саосјећање и одговорност према другима.

„Образовање је обликовање цјеловите људске личности“, истакао је Крцуновић.

Разговор је обухватио и питања оцјењивања, самопроцјењивања и односа између бројчаног вредновања успјеха и суштинског напретка ученика и студената. Гост је указао на значај наставе која подстиче самостално расуђивање и развија однос према истини и заједници.

У завршном дијелу трибине истакнут је значај повезивања младих из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Разматрана је улога образовних путовања, размјена и посјета мјестима историјског памћења, међу којима су Косово и Метохија и Јасеновац, у упознавању заједничког насљеђа и јачању културне блискости.

Снимак трибине ускоро ће бити доступан на званичном Јутјуб каналу Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Позивамо вас да се претплатите на наш канал и пратите сајт и друштвене мреже Факултета како бисте били обавијештени о новим снимцима, предавањима и предстојећим догађајима.

Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)