Наставници Катедре за педагогију и методике на међународној конференцији у Ужицу

Наставници Катедре за педагогију и методике на међународној конференцији у Ужицу

filozofski-small
news-image

Наставници Катедре за педагогију и методике Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци учествовали су на Међународној научној конференцији „Васпитање и образовање: изазови, могућности и перспективе“, која је одржана 23. октобра 2026. године на Педагошком факултету у Ужицу Универзитета у Крагујевцу. Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци био је један од суорганизатора конференције.

Конференција је организована у сарадњи са више високошколских и научних институција из региона. На скупу су представљена 52 научна рада, а учествовала су 92 учесника из више земаља. Програм је обухватио пленарна излагања и рад у двије секције. 

Са Катедре за педагогију и методике радове су представили проф. др Љиљана Јерковић, проф. др Маргарета Скопљак, проф. др Татјана Михајловић, проф. др Тања Станковић Јанковић, ма Немања Вукановић, проф. др Славиша Јењић и доц. др Тања Глишић.

Излагања наставника Катедре бавила су се питањима васпитања дјеце у породичном контексту, добробити и укључености дјеце најранијег узраста, сарадње предшколских установа и основних школа у Републици Србији и Републици Српској те рефлексивне праксе и стручног усавршавања наставника. Овим темама наставници Катедре допринијели су разматрању кључних изазова савременог васпитања и образовања, од најранијег узраста до професионалног развоја оних који васпитно-образовни рад непосредно остварују.

Радови представљени на конференцији објављени су у зборнику радова.

Душан Крцуновић на Филозофском факултету: о културној политици, идентитету и смислу образовања

Душан Крцуновић на Филозофском факултету: о културној политици, идентитету и смислу образовања

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 22. октобра 2026. године одржана је четрнаеста трибина из серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Гост је био проф. др Душан Крцуновић, професор Филозофског факултета у Никшићу и предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Кроз разговор који је водио Небојша Курузовић размотрена су питања културног идентитета, односа личности и заједнице, смисла образовања и повезивања српског културног простора.

Присутне је поздравио декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић, подсјетивши да серијал отвара простор за промишљање културне политике и улоге образовних и културних установа. Нагласио је да разговор о култури обухвата различите области стваралаштва и превазилази границе појединачних држава.

Културни идентитет и одговорност према заједници

Полазећи од античког појма агона, односно борбе и надметања, Крцуновић је говорио о значају јавне ријечи, образлагања ставова и одговорности пред заједницом. Повезао је античко насљеђе са културом части и стида и примјерима чојства и јунаштва у дјелу Марка Миљанова.

У наставку разговора разматрани су хришћанско поимање личности, саборност и улога односа са другима у обликовању идентитета. Крцуновић је указао на значај солидарности, самопреиспитивања и бриге за заједницу, супротстављајући их усмјерености искључиво на личну корист и тржишно надметање.

Душан Крцуновић говори на трибини „Културна политика Срба у 21. вијеку“ на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Посебна пажња посвећена је Косову и Метохији као духовном и историјском упоришту српског народа, као и значају српског језика, ћирилице и културног памћења. Гост је говорио и о положају српског језика у Црној Гори те настојањима Матице српске да допринесе очувању културног насљеђа.

Образовање као обликовање цјеловите личности

Једна од средишњих тема трибине било је питање смисла савременог образовања. Крцуновић је нагласио његову хуманистичку димензију, указујући на то да образовни процес треба да развија мишљење, осјећања, саосјећање и одговорност према другима.

„Образовање је обликовање цјеловите људске личности“, истакао је Крцуновић.

Разговор је обухватио и питања оцјењивања, самопроцјењивања и односа између бројчаног вредновања успјеха и суштинског напретка ученика и студената. Гост је указао на значај наставе која подстиче самостално расуђивање и развија однос према истини и заједници.

У завршном дијелу трибине истакнут је значај повезивања младих из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Разматрана је улога образовних путовања, размјена и посјета мјестима историјског памћења, међу којима су Косово и Метохија и Јасеновац, у упознавању заједничког насљеђа и јачању културне блискости.

Снимак трибине ускоро ће бити доступан на званичном Јутјуб каналу Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Позивамо вас да се претплатите на наш канал и пратите сајт и друштвене мреже Факултета како бисте били обавијештени о новим снимцима, предавањима и предстојећим догађајима.

Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)

Како користити агенте вјештачке интелигенције у настави и истраживању? Предавање Борислава Вукојевића

Како користити агенте вјештачке интелигенције у настави и истраживању? Предавање Борислава Вукојевића

filozofski-small
news-image

Агенти вјештачке интелигенције и њихова примјена у настави и истраживању биће тема предавања доц. др Борислава Вукојевића, које ће бити одржано у сриједу, 28. октобра 2026. године у 12.00 часова, у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Предавање под називом „Нема више четботова: агенти су стварност“ организују Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење, у оквиру континуираног професионалног усавршавања наставног особља и програма „Сриједом на Филозофском“.

Агенти вјештачке интелигенције у настави и истраживању

Примјена вјештачке интелигенције све више обухвата рад са агентима који могу планирати и извршавати задатке уз људски надзор. На предавању ће бити објашњено како се агентима задаје циљ, пружа потребан контекст и одређују границе дјеловања.

Кроз примјере претраге и провјере извора, припреме наставних материјала и израде извјештаја, учесници ће се упознати са задацима које агенти могу преузети, као и са ситуацијама у којима је неопходна стручна процјена.

Посебна пажња биће посвећена провјери тачности резултата, заштити података и одобравањима прије важних радњи. Циљ предавања је да учесници препознају могућности примјене ових алата у свом раду и разумију услове њиховог поузданог и одговорног коришћења.

Плакат предавања Борислава Вукојевића „Нема више четботова: агенти су стварност“, са илустрацијом робота и лаптопа.

О предавачу

Доц. др Борислав Вукојевић запослен је на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци. На Катедри за новинарство и комуникологију предаје предмете из области визуелног комуницирања, мултимедијалног новинарства и односа с јавношћу.

Бави се медијском и информационом писменошћу, дигиталним медијима и примјеном вјештачке интелигенције у образовању и професионалном раду. Као консултант сарађује са Унеском на темама медијске и информационе писмености.

Позивамо наставно особље да присуствује предавању и упозна могућности примјене агената вјештачке интелигенције у свакодневним наставним, истраживачким и административним задацима.

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо

Културна политика Срба: Душан Крцуновић на Филозофском факултету

Културна политика Срба: Душан Крцуновић на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У оквиру серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“, на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци биће одржана четрнаеста трибина, у четвртак, 22. октобра 2026. године, са почетком у 19 часова, у амфитеатру 203. Гост трибине биће проф. др Душан Крцуновић, универзитетски професор и предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, а разговор ће водити Небојша Курузовић.

Културна политика Срба у 21. вијеку

Серијал трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“ окупља истакнуте интелектуалце и стручњаке из региона с циљем отварања стручног и јавног дијалога о културном идентитету, насљеђу и савременим изазовима културне политике.

Кроз разговоре са гостима различитих академских и професионалних профила, Филозофски факултет настоји да подстакне критичко промишљање о положају и развоју српске културе у савременом друштву, као и о улози образовних, научних и културних институција.

Четрнаеста трибина наставља овај циклус јавних разговора, пружајући простор за размјену мишљења и разматрање питања значајних за културни и друштвени живот.

Плакат за 14. трибину Културна политика Срба у 21. вијеку са гостом Душаном Крцуновићем на Филозофском факултету у Бањој Луци.

О госту: проф. др Душан Крцуновић

Проф. др Душан Крцуновић ванредни је професор на Студијском програму филозофије Филозофског факултета у Никшићу и предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Студије филозофије завршио је у Никшићу, магистрирао 2004. године на Филозофском факултету у Београду, а докторирао 2009. године на Филозофском факултету у Никшићу. Његова научна интересовања обухватају филозофску антропологију, античку филозофију и онтологију.

На матичном факултету предаје Антропологију, Филозофску антропологију и Модерне и савремене правце у онтологији. Био је главни и одговорни уредник филозофског часописа „Луча“, а један је од оснивача Центра за хеленске студије у Подгорици. За предсједника Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори изабран је 2025. године.

Филозофски факултет позива студенте, наставнике и све заинтересоване грађане да присуствују трибини у четвртак, 22. октобра, у 19 часова, у амфитеатру 203. Улаз је слободан.

Снимци свих претходних трибина из серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“ доступни су на званичном Јутјуб каналу Филозофског факултета, у оквиру посебне плејлисте

Позивамо вас да се претплатите на Јутјуб канал Филозофског факултета и укључите обавјештења како бисте благовремено били информисани о новим видео-садржајима. У наредном периоду планирано је објављивање додатних предавања, трибина, разговора и других научних, образовних и културних садржаја, доступних академској заједници и широј јавности.

Објављене ранг-листе за мастер и докторске студије 2026/27.

Објављене ранг-листе за мастер и докторске студије 2026/27.

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци објавио је ранг-листе за мастер и докторске студије 2026/27., односно за упис у прву годину другог и трећег циклуса студија.

Ранг-листе за други и трећи циклус студија

Ранг-листе за академску 2026/2027. годину доступне су у PDF формату:

Упис примљених кандидата од 19. до 23. октобра

Упис студената прве године другог и трећег циклуса студија на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци обављаће се од 19. до 23. октобра 2026. године.

Приликом уписа потребно је доставити двије фотографије димензија 50 × 60 mm и љекарско увјерење са мишљењем психолога, као и извршити потребне уплате за школарину, индекс и уписни материјал. Информације за уплату кандидати преузимају у Студентској служби Филозофског факултета.

За додатне информације кандидати се могу обратити Студентској служби Филозофског факултета.

Конкурс за најбољи филозофски есеј 2026. за средњошколце

Конкурс за најбољи филозофски есеј 2026. за средњошколце

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Удружење за промовисање културе и мишљења Софиа Бања Лука расписали су Конкурс за најбољи филозофски есеј 2026, намијењен средњошколцима држављанима Босне и Херцеговине, а радови се могу доставити до 9. новембра 2026. године. Конкурс се организује поводом Међународног дана филозофије, који се ове године обиљежава 19. новембра.

Наградни фонд обезбиједио је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, а за три најбоља рада предвиђене су новчане награде:

1. мјесто – 300 КМ
2. мјесто – 200 КМ
3. мјесто – 100 КМ

Конкурс се реализује уз сагласност Министарства просвјете и културе Републике Српске. 2026 Конкурс

Три теме за филозофски есеј

Средњошколци могу изабрати једну од три понуђене теме:

  1. Стоицизам као начин живота: практичне примјене
  2. Рационализам наспрам емпиризма: контрастни начини освајања знања
  3. Утицаји Ничеовог концепта Воље за моћ на потрагу за личним циљевима

Награђени есеји биће објављени у научно-популарном часопису „А ПРИОРИ“, у категорији „Награђени радови“.

Како послати рад?

Есеј треба да има најмање четири картице текста, односно двије странице Word документа, уз фонт Times New Roman, величину слова 12, проред 1,5 и маргине од 2,5 cm. Рад треба да буде лекторисан и написан у форми аргументативног филозофског есеја.

Посебно је важно да есеј садржи јасно постављену оригиналну тезу, аргументе и контрааргументе, логички повезану структуру и закључак који се враћа на почетну тезу.

Конкурс за најбољи филозофски есеј 2026 Филозофски Бања Лука

Радове треба послати на адресу:

udruzenjesofia@gmail.com

са назнаком:

„ПРИЈАВА НА КОНКУРС ЗА НАЈБОЉИ ФИЛОЗОФСКИ ЕСЕЈ“

Уз есеј је потребно доставити име и презиме, разред и назив школе, број телефона, адресу становања и имејл адресу.

Рок за достављање радова је 9. новембар 2026. године.

Оцјењивање радова

Прије достављања Комисији, лични подаци аутора биће уклоњени, тако да ће радови бити оцјењивани анонимно. Есеји морају бити оригинални и раније необјављени, укључујући објављивање на интернету, а рад за који се утврди да је плагијат биће дисквалификован.

Детаљна упутства за ауторе, критеријуми, састав Комисије и додатне информације доступни су у комплетном тексту конкурса.

ПРЕУЗМИТЕ КОМПЛЕТАН ТЕКСТ КОНКУРСА

Уводни час за ванредне студенте Предшколског васпитања 9. октобра

Уводни час за ванредне студенте Предшколског васпитања 9. октобра

filozofski-small
news-image

Уводни час за ванредне студенте Предшколског васпитања биће одржан 9. октобра 2026. у 18.00 часова на Филозофском факултету у Бањој Луци, ради упознавања са организацијом студија у академској 2026/2027. години.

Организација студија и наставе

На уводном часу студенти ће бити упознати са начином и организацијом студија током академске 2026/2027. године, распоредом и реализацијом наставе, као и другим важним питањима у вези са студирањем.

Студенти ће имати прилику да добију додатне информације и појашњења о правима, обавезама и практичним питањима која су важна за организацију студирања.

Продужен рок за упис

Рок за упис примљених кандидата биће продужен и током наредне седмице, до петка, 16. октобра 2026. године, тако да ће кандидати који упис нису завршили у првобитно предвиђеном року имати могућност да то учине накнадно.

Свечани дочек бруцоша: почела нова академска година на Филозофском факултету

Свечани дочек бруцоша: почела нова академска година на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци 1. октобра 2026. године свечано је дочекао нову генерацију бруцоша и обиљежио почетак академске 2026/27. године. Програм је почео заједничким окупљањем испред Факултета и обраћањем декана проф. др Срђана Душанића, а настављен је пријемом на студијским програмима, разговорима са студентима менторима и неформалним дружењем у парку иза Факултета.

Добродошлица новој генерацији студената

На почетку свечаног дочека бруцошима се обратио декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић, који им је пожелио добродошлицу и успјешан почетак нове животне и академске фазе.

Декан је истакао да је Филозофски факултет ове године био један од најтраженијих факултета Универзитета у Бањој Луци. Већ у првом уписном року било је 247 кандидата, након чега су готово сва расположива мјеста на шест студијских програма била попуњена.

Новим студентима представљен је и шири концепт студирања на Филозофском факултету. Наглашено је да предавања и испити представљају само један дио студентског искуства, док значајно мјесто имају и бројне ваннаставне активности, студентске иницијативе, радионице, предавања, квизови, хуманитарне активности и други програми.

„Наша жеља је да ово буде мјесто знања, образовања и критичког мишљења, али исто тако и радости и смијеха“, поручио је декан проф. др Срђан Душанић.

Он је позвао студенте да буду активни, одговорни и проактивни чланови факултетске заједнице, да критички размишљају, предлажу нове активности и своја знања, интересовања и таленте користе и ван редовног наставног процеса.

У обраћању је посебно наглашено да циљ студирања није само полагање испита и стицање дипломе, већ и развој личности, одговорности и спремности да се знањем и личним ангажманом допринесе заједници и друштву.

Упознавање са студијским програмима и студентима менторима

Након заједничког дочека испред Факултета, бруцоши су се у групама упутили у учионице својих студијских програма: Филозофију, Историју, Психологију, Педагогију, Учитељски студиј и Предшколско васпитање.

На уводним сусретима нови студенти упознали су наставнике и сараднике са којима ће радити, организацију наставе, распоред, просторије и најважније информације које ће им бити потребне на почетку студирања.

Посебан дио овогодишњег програма пријема био је посвећен студентима менторима. Старији студенти представљени су бруцошима као непосредна подршка којој ће се моћи обратити током првих седмица и мјесеци студирања. Они ће им помагати у сналажењу у новој академској средини, разумијевању студентских обавеза и лакшем укључивању у живот Факултета.

Бруцошима је представљен и Савез студената Филозофског факултета, као и могућности да се током студија укључе у студентске активности, иницијативе и програме који се организују на Факултету.

Први дан завршен дружењем у парку

Након уводних сусрета на студијским програмима, програм је настављен у опуштенијој атмосфери у парку иза Филозофског факултета.

Свечани дочек бруцоша на Филозофском факултету у Бањој Луци

За нове студенте организовани су закуска и неформално дружење са наставницима, сарадницима, студентима менторима и колегама са студијских програма.

Циљ оваквог начина дочека је да бруцоши већ од првог дана не упознају само наставни процес и академске обавезе, већ и људе, простор и заједницу којој ће припадати током студирања.

Активности посвећене упознавању и лакшој адаптацији нове генерације настављају се и у суботу, 3. октобра, заједничким пјешачењем и неформалним дружењем на Бањ брду, којем се могу придружити бруцоши, студенти старијих година, наставници, сарадници и запослени Факултета.

Нека почне прича нове генерације — са знањем, новим искуствима, пријатељствима и приликама да својим идејама и дјеловањем оставе траг.

Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)

Обавјештење о упису ванредних студената на Студијски програм Предшколско васпитање

Обавјештење о упису ванредних студената на Студијски програм Предшколско васпитање

filozofski-small
news-image

ЛИСТА КАНДИДАТА КОЈИ ИСПУЊАВАЈУ УСЛОВЕ ЗА УПИС НА ВАНРЕДНИ СТУДИЈ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА

Упис примљених кандидата ванредног студија студијског програма Предшколско васпитање Филозофског факултета у Бањој Луци за академску 2026/2027. годину вршиће се у периоду од 01.10.2026. године  до 09.10.2026. године.

На упис кандидат је дужан понијети:

  • двије фотографије (50×60 mm)
  • уплата за школарину, индекс и уписни материјал (преузети у студентској служби)

Од заједничког плана до развоја и промјена

Од заједничког плана до развоја и промјена

filozofski-small
news-image

Већ осму годину заредом, сваког септембра, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци проводи партиципативно стратешко планирање. У процес је укључен цијели колектив, од редовних професора до запослених у администрацији и техничким службама, заједно са представницима студената. Колектив се дијели у седам група, које кроз одвојене радионице анализирају претходни период, ажурирају визију и мисију Факултета, раде SWOT анализу и разрађују наших 10 кључних развојних циљева. У посљедњих осам година проведено је укупно 56 оваквих радионица, а водио их је декан проф. др Срђан Душанић.

Циљеви обухватају унапређење наставе и научне продуктивности, развој људских потенцијала, побољшање материјално-техничких услова, ваннаставне активности, међународну сарадњу, промоцију Факултета, дигиталну трансформацију, издавачку и библиотечку дјелатност, као и активности усмјерене на већу запошљивост наших студената.

Од 10 развојних циљева до преко 200 активности

Из десет циљева произлази преко 200 конкретних активности. Након тога сваки запослени проналази своје мјесто у некој од развојних активности, у складу са својим интересовањима. У томе је и посебна вриједност партиципативног приступа. Када људи учествују у креирању плана, они га више доживљавају као свој план, а не као документ који је неко други направио. Тако се развијају мотивација, одговорност и осјећај припадности заједничким циљевима.

Наша „формула“ је једноставна: ако сваки запослени уради само једну развојну активност током семестра, добијамо око 4,5 нових активности сваке седмице. Управо тако велики број малих доприноса постаје велика покретачка снага Факултета.

Епилог је да је Филозофски факултет постао једна од динамичнијих високошколских установа у земљи, а то потврђује и овогодишњи упис, када су на свим нашим студијским програмима попуњена готово сва расположива мјеста.

56 радионица. 10 циљева. Око 200 развојних активности годишње. Стотине људи и хиљаде малих корака. И једна једноставна идеја која нас води: Када се руке сложе – све се може!