Студенти ученицима о Филозофском факултету

Студенти ученицима о Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

Ученици Средње школе унутрашњих послова, у пратњи директора Александра Миладиновића, педагогице Биљане Роквић и професорице Маје Вујасиновић, посјетили су Филозофски факултет 30. октобра 2025. године. Том приликом обишли су изложбу „Школство у Бањалуци за вријеме Краљевине Југославије 1918–1941”, која је организована у сарадњи Института за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске.

На самом почетку, госте је поздравила проф. др Тања Станковић-Јанковић са Катедре за педагогију и методике. Кроз изложбу о историји школства у међуратном периоду у Бањој Луци ученике је водила студентица Јована Глумац, а о Филозофском факултету говорили су студенти Ведран Шаторџија и Анабела Зрнић.

Овом посјетом обогаћена је сарадња ове двије институције. Студенти су својим интересантним и инспиративним излагањем упознали ученике са студијским програмима Филозофског факултета, те са историјом и културом Бање Луке у периоду између два рата.

Др Витомир Ковановић: Персонализација учења помоћу GenAI

Др Витомир Ковановић: Персонализација учења помоћу GenAI

filozofski-small
news-image

У оквиру програма континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење Универзитета у Бањој Луци организовали су онлајн предавање на тему „Персонализација учења помоћу генеративне вјештачке интелигенције (GenAI) и аналитика учења“. Предавање је одржао др Витомир Ковановић, редовни професор са Универзитета Јужне Аустралије.

Потенцијал GenAI у високом образовању

Др Ковановић је у уводном дијелу излагања нагласио да генеративна вјештачка интелигенција (GenAI) има потенцијал да ријеши један од највећих изазова у образовању – „проблем двије сигме“. Ова теорија показује да студенти који имају индивидуалног тутора (приступ један на један) постижу значајно боље резултате од оних у класичној настави. GenAI, према Ковановићу, омогућава скалирање тог персонализованог приступа, чинећи га доступним сваком студенту, чак и у великим групама.

Као главни примјер проактивног приступа употреби вјештачке интелигенције, професор је представио Chatmate платформу, развијену на његовом универзитету. Ова платформа омогућава наставницима да креирају прилагођене AI асистенте за своје предмете. То раде тако што у систем уносе литературу, силабусе и друга упутства. На тај начин, студенти добијају „виртуелног тутора“ који им је доступан 24/7, што је посебно важно за разјашњавање нејасноћа и подстицање континуираног учења.

Аналитика учења: Кључ за унапређење наставе

Кључна предност оваквог система, како је објаснио др Ковановић, јесте аналитика учења. Платформа прикупља податке о томе која питања студенти постављају, омогућавајући наставницима да добију увид у то који дијелови градива су им најтежи. Због тога, ово је изузетно важно за високо образовање. Наставницима омогућава да унаприједе своје материјале и прилагоде наставу стварним потребама студената. На тај начин, фокус се помјера са спречавања злоупотребе AI алата на унапређење наставе.

На крају, професор је истакао да је тренутни фокус већине институција на Западу реактиван, што се види кроз ироничан повратак усмених испита као „новог“ начина провјере знања. Умјесто тога, он је позвао на истраживање начина на које GenAI може унаприједити педагогију, попут примјене сократовске методе кроз дијалог, чиме се развија критичко мишљење студената.

Фото: Н. Малешевић

Ово предавање у организацији Центра за цјеложивотно учење, представља важан дио континуираног професионалног усавршавања наставног особља, чији је циљ упознавање са најновијим технолошким и педагошким трендовима у свијету.

Конкурс Истраживачке станице Петница 2026. – Позив средњошколцима | Центар за надареност НАУМ

Конкурс Истраживачке станице Петница 2026. – Позив средњошколцима | Центар за надареност НАУМ

filozofski-small
news-image

Конкурс Истраживачке станице Петница 2026. отворен је за све средњошколце који желе да развијају своје знање, креативност и истраживачке вјештине. Петница је једна од најпознатијих образовних институција у региону која већ више од четири деценије окупља младе са израженим интересовањем за науку и откривање нових знања.

Истраживачка станица Петница објавила је конкурс за образовне програме намијењене средњошколцима у 2026. години. Пријављивање се врши електронским путем, а све информације о начину пријаве и потребној документацији доступне су на званичном порталу Петнице.

Рок за пријаву: до 25. новембра 2025. године у 23:59 часова.

Конкурс Истраживачке станице Петница 2026.

Центар за надареност НАУМ Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у сарадњи са Фондацијом „Каћа“, активно промовише овај конкурс широм Републике Српске, са циљем да што више талентованих и надарених ученика добије прилику да постану дио Петничине образовне заједнице.

Дио трошкова учешћа одабраних полазника биће финансиран од стране Фондације „Каћа“, као вид подршке младима који показују истраживачку радозналост и академски потенцијал.

Позивамо све заинтересоване ученике, њихове професоре и родитеље да погледају предавање др Немање Мартиновића, директора Истраживачке станице Петница, који је био један од учесника на овогодишњој конференцији „Од потенцијала до успјеха: изградња инклузивног модела подршке надаренима“ у организацији Центра НАУМ.

Погледајте видео предавања др Немање Мартиновића — Снага упорности: Како је Истраживачка станица Петница расла кроз изазове.

У предавању ћете сазнати више о начину пријављивања, организацији програма, типовима семинара који се реализују, као и о јединственом приступу Петнице у раду са младима који теже знању и открићима.

Учешће у програмима Петнице омогућава младима да раде са професорима, истраживачима и вршњацима из цијелог региона. Ово искуство често представља први корак ка академској каријери и развоју критичког мишљења.

Центар за надареност НАУМ и Фондација „Каћа“ настављају да подстичу младе у Републици Српској да истражују, откривају и развијају своје потенцијале — јер свака надареност заслужује прилику.

Професори Филозофског факултета учествовали на међународној конференцији у Ужицу

Професори Филозофског факултета учествовали на међународној конференцији у Ужицу

filozofski-small
news-image

Професори Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Славиша Јењић и проф. др Љиљана Јерковић, 24.10.2025. године, учествовали су на Међународној научној конференцији Васпитање и образовање између теорије и праксе на Педагошком факултету Ужице Универзитета у Крагујевцу.

На Конференцији је учешће узело око 90 учесника из земље домаћина и иностранства. У складу са темом, конференција је била оријентисана на критички приступ теоријским сазнањима, њиховој примјени у пракси и решавању актуелних изазова у васпитању и образовању, као и на критички приступ практичним искуствима која се могу концептуално обликовати с циљем унапређивања васпитања и образовања.

Циљ Конференције био је презентовање, размјена (са)знања, идеја и резултата проучавања и истраживања која су значајна за унапређивање квалитета образовних политика и васпитно-образовне праксе.


Серијал интердисциплинарних предавања „Синтезе“ са др Игором Шевом

Серијал интердисциплинарних предавања „Синтезе“ са др Игором Шевом

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет  и Лабараторија за експерименталну психологију почиње са новим серијалом предавања Синтезе са др Игором Шевом.

Синтезе су серијал интердисциплинарних јавних предавања намијењених првенствено онима са јаким академским амбицијама. Тематски су укоријењена у истраживању интелигенције и савремене вјештачке интелигенције, при чему се теме обрађују из више перспектива — од когнитивне науке и теорије израчунљивости, преко књижевне и музичке анализе, до филозофије и теологије. Фокус је на синтетичком приступу: повезивању концепата, метода и примјера из различитих дисциплина.

Игор Шево је доктор рачунарства у области вјештачке интелигенције и руководилац центра за вјештачку интелигенцију у компанији HTEC Group. Развија и пројектује агентске системе и аутоматизацију процеса за глобалне вишемилијардне компаније; објављује радове из машинског учења, опште интелигенције и филозофије ума те предаје и пише о когницији, свијести и техници мишљења.

Прво предавање  Велики језички модели – егзотични умолики ентитети ће бити одржано у сриједу, 29.10.2025. године у 18 часова у амфитеатру 203 Филозофског факултета.

Водећи стручњаци у области вјештачке интелигенције описују велике језичке моделе као егзотичне ентитете налик уму. На овом предавању дискутоваћемо како се испитују ментална обиљежја и репрезентације код језичких модела, како се њихове когнитивне способности пореде са човјековим и да ли и како дигитални модели могу искусити доживљаје и перцепције. Позабавићемо се и питањима небиолошке свијести и теорије ума.

Добро дошли!

Персонализација учења уз генеративну вјештачку интелигенцију (GenAI) – предавање др Витомира Ковановића

Персонализација учења уз генеративну вјештачку интелигенцију (GenAI) – предавање др Витомира Ковановића

filozofski-small
news-image

У склопу континуирано професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему Персонализација учења помоћу генеративне вјештачке интелигенције (GenAI) и аналитика учења: Студија случаја са Универзитета Јужне Аустралијеу сриједу, 29.10.2025. године у 12 часова у амфитеатру 203. Онлине предавање ће одржати др Витомир Ковановић, редовни професор у области аналитике учења и замјеник директора за квалитет истраживања и комуникацију у оквиру C3L центра (Centre for Change and Complexity in Learning) на Универзитету Јужне Аустралије.

Напредак у области генеративне вјештачке интелигенције (GenAI) отворио је нове могућности за побољшање постојећих наставних пракси, персонализацију учења и подизања академског успјеха студената. Међутим, коришћење GenAI технологија је и даље ограничено у образовању, примарно због проблема интеграције GenAI алата у сам процес наставе и учења. Додатно ограничење чини прикупљање квалитетних података о томе како студенти користе GenAI системе. Због тога, већина тренутних академских студија о GenAI у образовању примарно користи анкете и упитнике, што значајно ограничава њихову вриједност и разумијевање вриједности GenAI у процесу учења. Током задње двије године, истраживачи из C3L центра на Универзитету Јужне Аустралије развијали су Chatmate GenAI платформу, која омогућава предавачима да креирају различите GenAI агенте ради персонализације учења својих студената. Оно што је посебно занимљиво је да су подаци о томе како студенти користе GenAI доступни наставницима, што омогућава увид у то како студенти стварно користе oве технологије и који је њихов ефекат на персонализацију и унапређење учења. У овом излагању ћемо укратко представити Chatmate платформу, а затим презентовати студију случаја њеног иницијалног вредновања у оквиру Online наставних програма. Посебан фокус ће бити на процесу интеграције платформе са осталим образовним системима и главним изазовима и проблемима у оквиру овог иницијалног вредновања. На крају, презентоваћемо листу практичних препорука за развој GenAI система и начина на који њихова интеграција са аналитикама учења може бити ефективно реализована.

У наставку Вам шаљемо и линк у случају да сте објективно спријечени да присуствујете предавању https://zoom.us/j/96592306138?pwd=ag4C77YHaUOK7cXRGaghHMHJbvzlK9.1

Важно!

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.

Школа археологије  – Кастел 2025

Школа археологије  – Кастел 2025

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци учествује у реализацији пројекта „Школа археологије – Кастел 2025“, који ће бити одржан у периоду од 27. до 31. октобра 2025. године на локалитету Кастел.

Школа археологије  - Кастел 2025

Пројекат реализују Музеј Републике Српске и Друштво археолога Републике Српске у сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Бањој Луци и Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву, уз суфинансирање Министарства просвјете и културе Републике Српске и ЈУ Службеног гласника Републике Српске.

Реализацијом је предвиђен наставак радова на археолошкој локацији Двориште II, као и предавања из области археологије и заштите културних добара у просторијама Музеја Републике Српске.

Циљ пројекта је едукација студената Одсјека за историју оба универзитета, док су предавања у Музеју отворена за стручну и ширу јавност – запослене у институцијама које се баве заштитом културног насљеђа, као и представнике невладиног сектора.

Наставак радова у зони Дворишта II допринијеће већој видљивости археолошког непокретног добра и унаприједити туристички потенцијал комплетног локалитета Кастел.

Позивамо све заинтересоване да посјете предавања и подрже младе археологе у процесу истраживања и очувања нашег културног насљеђа кроз пројекат Школа археологије  – Кастел 2025.

Пријем студената другог циклуса студија | Филозофски факултет

Пријем студената другог циклуса студија | Филозофски факултет

filozofski-small
news-image

Пријем студената другог циклуса студија на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци биће одржан у понедјељак, 27. октобра 2025. године. Тим поводом биће одржани уводни часови за студенте прве године другог циклуса студија, на којима ће се студенти упознати са организацијом наставе, планом и програмом, распоредом предавања и другим релевантним информацијама важним за почетак нове академске године.

Распоред уводних часова:

  • Историја – учионица 302 у 11.00 часова
  • Психологија – учионица 104 у 13.30 часова
  • Педагогија – учионица 217 у 15.00 часова
  • Филозофија – учионица 318 у 16.00 часова
  • Предшколско васпитање – учионица 301 у 16.00 часова

На уводним часовима наставници и сарадници ће студентима пружити основне информације о току наставе, начину рада и комуникације, као и подршку у адаптацији на мастер студије.

Други циклус студија омогућава студентима да унаприједе своја знања и вјештине кроз истраживачки и практични рад. Студенти се подстичу на самосталност, креативност и сарадњу са наставницима у оквиру истраживачких пројеката и стручних активности.

Филозофски факултет наставља да његује академску изврсност, развија критичко мишљење и подржава студенте у процесу личног и професионалног усавршавања. Позивамо све студенте да редовно прате вијести и обавјештења на званичној веб-страници и друштвеним мрежама факултета.

Више информација о студијским програмима доступно је на страници студијских програма.

Свим новоуписаним студентима другог циклуса желимо успјешан почетак студија и добродошлицу у академску заједницу Филозофског факултета!

Објављене ранг листе за трећи циклус студија

Објављене ранг листе за трећи циклус студија

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци објављује ранг листе за упис у прву годину трећег циклуса студија у академској 2025/2026. години.

Ранг листе трећи циклус студија:

Упис студената прве године трећег циклуса студија студијских програма Филозофског факултета у Бањој Луци за академску 2025/2026. годину вршиће се у периоду од 20.10.2025. године до 24.10.2025. године.

На упис студент је дужан понијети:

-двије фотографије (50X60 mm)

-љекарско увјерење са мишљењем психолога

-уплата за школарину, индекс и уписни материјал (преузети у студентској служби)

Студентска служба

Одржан округли сто „140 година од рођења Владимира Ћоровића“ на Филозофском факултету

Одржан округли сто „140 година од рођења Владимира Ћоровића“ на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У организацији Института за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, 15. октобра 2025. године одржан је округли сто под називом „140 година од рођења Владимира Ћоровића“.

Округли сто је окупио научнике из Републике Српске и Србије, који су кроз стручно засноване и инспиративне дискусије анализирали значај научног опуса Владимира Ћоровића, једног од најзначајнијих српских историчара, у свјетлу савремених научних и културних токова.

У раду округлог стола учествовали су универзитетски професори Михаел Антоловић, Боривоје Милошевић, Бошко Бранковић, Аранђел Смиљанић, Александра Костадиновић-Рачић, Радован Субић и Дејан Дошлић. Модератор округлог стола био је Борис Бабић.

Скуп је допринио очувању сјећања на Ћоровићев изузетан научни допринос и подсјетио на значај критичког и свеобухватног проучавања српске историје.

Фото: Н. Малешевић