Категорија: slider
Представљен рад Центра за надареност НАУМ у емисији „Генерација З“ на РТРС-у
У оквиру популарне емисије „Генерација З“, која се емитује на програму Радио-телевизије Републике Српске (РТРС), представљен је рад и мисија Центра за надареност НАУМ, који дјелује при Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци.
У емисији је гостовала проф. др Милица Дробац Павићевић, руководилац Центра, која је широј јавности представила напоре факултета да се кроз системску подршку препознају, оснаже и прате надарени ученици и млади истраживачи.
Системска подршка за младе таленте и истраживаче
Професорица Дробац Павићевић је током гостовања истакла да Центар НАУМ настоји премостити јаз у постојећем образовном систему пружањем програма и радионица који подстичу виши ниво мишљења и креативност. „Важно је стварати прилике у којима млади могу развијати своје потенцијале, постављати питања, истраживати и расти“, нагласила је професорка, додајући да се кроз сарадњу са школама и родитељима гради мрежа подршке која досеже од предшколског узраста до студентских дана.
Искуства ученика: Од драматургије до археологије и електронике
Посебну вриједност емисији дало је учешће младих који су директни корисници програма Центра и партнери у истраживачком раду:
- Павле Милекић и Маја Глумац подијелили су своја искуства из активности Центра „Наум“, наглашавајући значај окружења које не само да препознаје њихов драмски и књижевни таленат, већ им даје потпуну слободу изражавања.
- Матија Благојевић и Давид Бојановић представили су свој рад у областима археологије и електронике, говорећи о искуствима из Истраживачке станице Петница и значају менторског рада на комплексним пројектима.
Циљ гостовања био је подизање свијести о важности правовременог препознавања талента и подршке коју академска заједница, кроз Филозофски факултет, пружа друштву. Наглашено је да оцјена у школи није једино мјерило способности, те да Центар НАУМ нуди садржаје који по својој комплексности превазилазе стандардне наставне планове.
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, путем Центра НАУМ, наставља своју мисију изградње повјерења и сарадње са локалном заједницом, заговарајући бољи статус надарене дјеце и младих у Републици Српској.
Цијели снимак емисије можете погледати на званичном Јутјуб каналу РТРС-а:
Брзи линкови
Најновије вијести
ЈАВНИ ПОЗИВ: ЕРАСМУС+ размјена студената на Универзитету Палацки у Оломоуцу
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци објављује јавни позив за ЕРАСМУС+ размјену студената на Универзитету Палацки у Оломоуцу (Чешка Република) у оквиру програма Erasmus+ кредитне мобилности (KA171, позив 2024).
Студентима Филозофског факултета доступно је шест мјеста за студијски боравак на Педагошком факултету – Институту за образовање Универзитета Палацки, у зимском семестру академске 2026/2027. године (септембар 2026 – јануар 2027).
Циљ ове мобилности је унапређење академске сарадње, размјена знања и стицање међународног искуства, што представља важан сегмент развоја савременог високог образовања и интернационализације студија.
Комплетан текст конкурса доступан је у документу:
Универзитет Палацки у Оломоуцу
Универзитет Палацки (Palacký University) у Оломоуцу један је од најстаријих и најпрестижнијих универзитета у Чешкој Републици, са снажним програмима у области образовања, друштвених и хуманистичких наука.
Студенти који буду одабрани за мобилност имаће прилику да похађају наставу на Педагошком факултету, развијају академске компетенције у међународном окружењу и прошире професионалне и културне хоризонте.
🔗 О факултету:
https://www.pdf.upol.cz/en/
🔗 Каталог курсева:
https://www.pdf.upol.cz/en/studies/courses/
Износ стипендије
Студенти који буду изабрани за програм размјене добијају ЕРАСМУС+ стипендију, која укључује:
- 850 EUR мјесечно за трошкове живота
- Путне трошкове:
- до 417 EUR за аутобус или воз (уз достављање карата)
- до 309 EUR за авионски превоз
- Смјештај: приближно 150 EUR мјесечно
Важно је напоменути да трошкови визе, боравишне дозволе и осигурања нису обухваћени стипендијом, те их стипендиста сноси сам.
Ко може да се пријави
На конкурс се могу пријавити:
- студенти свих циклуса студија Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци
- изузев студената прве године првог циклуса студија
Ова мобилност пружа студентима прилику да стекну нова академска и културна искуства, упознају европски образовни систем и унаприједе своје професионалне компетенције.
Потребна документација
За пријаву је потребно доставити сљедеће документе:
- CV у Europass формату на енглеском језику
- Увјерење о статусу редовног студента са преписом оцјена, преведено на енглески језик
- Приједлог Уговора о учењу (Learning Agreement)
- Доказ о познавању енглеског језика (минимум ниво B2)
- Фотокопију пасоша (страница са фотографијом)
Начин пријаве
Комплетну документацију потребно је доставити у електронском облику академским координаторима за мобилност на одговарајућим катедрама:
- Катедра за педагогију и методике – Маргарета Скопљак
margareta.skopljak@ff.unibl.org - Катедра за психологију – Славица Тутњевић
slavica.tutnjevic@ff.unibl.org - Катедра за историју – Жељка Шајин
zeljka.sajin@ff.unibl.org - Катедра за филозофију – Саша Лакета
sasa.laketa@ff.unibl.org
Након пријема пријава, координатори их просљеђују комисији која ће извршити евалуацију кандидата.
Поступак селекције
Поступак одабира кандидата одвија се у више корака:
- Провјера подобности пријава и испуњености услова у складу са Erasmus+ правилима
- Академска процјена кандидата од стране комисије Универзитета у Бањој Луци
- Номинација кандидата партнерском универзитету
- Коначна одлука партнерског ЕУ универзитета о финалном избору студената
Комисија ће одлуку о номинацијама донијети у року од пет дана након затварања конкурса.
Рок за пријаву
Крајњи рок за достављање пријава је:
уторак, 10. април 2026. године до 16:00 часова.
Међународна мобилност као дио развоја студија
Мобилност студената представља важан сегмент стратегије развоја Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, јер студентима омогућава стицање нових академских знања, интеркултуралних компетенција и искуства студирања у међународном окружењу.
У протеклом периоду студенти и наставници факултета активно учествују у међународним програмима размјене и научне сарадње са партнерским институцијама широм Европе. Informator2026_27
Брзи линкови
Најновије вијести
Гости са Универзитета из Великог Трнова посјетили Филозофски факултет
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци био је домаћин радне посјете делегације Универзитета „Св. Кирил и Методијe“ из Великог Трнова у Бугарској, која је реализована 10. марта у оквиру међународног програма размјене Еразмус+.
Међународна академска сарадња и размјена искустава
Факултет су том приликом посјетили Емил Матов, задужен за медије и односе са јавношћу на Универзитету у Великом Трнову, и Николина, представница из кабинета ректора. Госте су на Филозофском факултету дочекали Зоран Санковић и Неђо Малешевић, са којима су током отвореног и садржајног разговора размијенили искуства у области организације рада, комуникације са студентима и развоја савремених универзитетских пракси.



Представљена нова дигитална лабораторија Филозофског факултета
Велики дио радног састанка био је посвећен дигиталном напретку и савременим облицима академске комуникације. Представницима бугарског универзитета представљена је нова дигитална лабораторија Филозофског факултета, опремљена савременим камерама, свјетлима и аудио-опремом, која омогућава квалитетно снимање наставе, јавних предавања и других академских садржаја. Током састанка посебна пажња посвећена је односу према студентима и приступу наставном процесу.

Више од 150 академских догађаја годишње
Гостима је појашњено да Филозофски факултет успјешно реализује више од 150 догађаја годишње, укључујући научне скупове, трибине, јавна предавања, студентске активности и различите програме сарадње са институцијама културе. Посебно је представљена пракса снимања појединих предавања и њиховог постављања на интернет платформе, чиме се знање чини доступним широј јавности и доприноси модернизацији наставног процеса.

Гости су такође упознати са бројним медијским и научно-популарним активностима факултета, међу којима су серијал „Културна политика Срба у 21. вијеку“, подкаст „Филозофски хоризонти“, као и циклуси предавања и јавних разговора који се реализују у сарадњи са другим институцијама, укључујући и програме у Банском двору. Истакнуто је да факултет посвећује значајну пажњу дигиталној и јавности усмјереној промоцији, како би научни и образовни рад био доступан широј друштвеној заједници.
У оквиру посјете организован је и обилазак зграде факултета, током којег су гости посјетили факултетску библиотеку и упознали се са њеним богатим фондом, укључујући изложбу старе и ријетке књиге гдје је представљена и најстарија књигу која потиче из 1829. године. Делегација из Бугарске имала је прилику да види и изложбене поставке на факултетским ходницима, које обухватају умјетничке скулптуре и тематске изложбе као и учионице са приказима посвећеним значајним личностима националне и опште историје.


Разговор је обухватио и поређење образовних система Републике Српске и Бугарске, административних процедура, као и изазова са којима се високошколске установе сусрећу у процесу уписа нових студената и реализације међународних програма сарадње.

Посјета је завршена обиласком уређеног парка иза зграде факултета, који представља простор намијењен одмору и дружењу студената. Саговорници су истакли да дијеле сличне академске вриједности и изразили наду да ће овај сусрет допринијети даљем јачању сарадње између два универзитета.
Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)
Брзи линкови
Најновије вијести
Саша Хајдуковић гост трибине „Културна политика Срба у 21. вијеку“
Дванаеста трибина серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“ биће одржана у четвртак, 12. марта 2026. године у 19 часова у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Гост трибине биће режисер и универзитетски професор Саша Хајдуковић.
Ко је Саша Хајдуковић ?
Саша Хајдуковић је ванредни професор на Катедри за филм и ТВ на Академију умјетности Универзитета у Бањој Луци, гдје је завршио и основне и мастер студије, а додатно се усавршавао на летњој школи ESFS у Београду код Милча Манчевског.
Радио је као асистент режије у представи Кући по тексту Људмиле Разумовске, а у режији Слободана Перишића и као асистент на представи Дивље месо у режији Ларија Запије. Још током студија скренуо је пажњу кратким филмом Са две ноге у земљи, награђеним 2006. на Краткофилу. Његов дугометражни деби, 32. децембар (2009), донео му је награду за најбољу режију на Синема ситију и отворио врата бројних фестивала, од Феста и Сарајева до Мотовуна, Лондона и Хамбурга. У међувремену је режирао више од 30 реклама, спотова и телевизијских формата. Ширу публику освојио је „бањалучком трилогијом“ – серијама Месо, Кости, Кожа, насталом према сценаријима Николе Пејаковића. Потписује режију за серију Тврђава, која представља најновију сарадњу са сценаристима Мирком Стојковићем и Гораном Старчевићем.
Трибина ће се одржати под вођством и модерацијом г. Небојше Курузовића.
Културна политика Срба у 21. вијеку
Овај пројекат представља серијал трибина чији је циљ отварање стручне и јавне расправе о кључним аспектима и изазовима културне политике Срба у савременом добу.
Улаз је слободан и позивамо све заинтересоване да дођу и буду дио овог важног догађаја.

Брзи линкови
Најновије вијести
Одржано емотивно и инспиративно предавање „Између свеске и терапије“: Снажне приче о храбрости, емпатији и путу ка инклузивнијем образовању
У склопу традиционалне манифестације „Сриједом на Филозофском“, 4. марта 2026. године у препуном амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, одржано је предавање под називом „Између свеске и терапије: Приче о одрастању и школским клупама“. Овај значајан догађај, организован у сарадњи са Савезом за ријетке болести Републике Српске, послао је снажну поруку о важности разумијевања, солидарности и системске подршке дјеци која се свакодневно суочавају са здравственим изазовима.
Важност разумијевања и емпатије у школи
Домаћин и уводничар догађаја била је проф. др Ивана Зечевић са Катедре за психологију, која је подсјетила присутне на дугогодишњу, успјешну сарадњу Филозофског факултета и Савеза за ријетке болести. Она је нагласила колико је важно да будући стручњаци, педагози и психолози, још током студија развијају сензибилитет за рад са дјецом из осјетљивих група.

Уводно предавање одржала је Биљана Котур, предсједница Савеза за ријетке болести Републике Српске. Кроз изузетно занимљиву, свима приступачну и емотивну презентацију, она је присутнима приближила рад Савеза, али и стварни живот породица које живе са ријетким болестима. Наводећи конкретне примјере из праксе, указала је на често невидљиве препреке са којима се ова дјеца сусрећу у образовном систему – од физичких баријера, преко неразумијевања средине, до одсуства адекватне подршке.
„Свако дијете захтијева индивидуални приступ у образовању и психолошкој подршци. Адекватна подршка не почиње документом, већ почиње односом. Ви сте често прва тачка препознавања потребе, прва подршка и први мост између система и породице“, поручила је Котур студентима.
Искуства из прве руке: Борис и Јован руше предрасуде
Посебну вриједност и печат овом догађају дала су лична свједочења двојице храбрих младића, Јована Петровића и Бориса Скакића, који су кроз отворен разговор са проф. др Иваном Зечевић подијелили своја искуства о настави, вршњачким односима, изостанцима због лијечења и свакодневним животним борбама, свако из свог угла.


Јован, ученик Саобраћајне школе који је до сада прошао кроз чак 17 операција, одушевио је присутне својим позитивним ставом, смиреношћу и животном енергијом.
„Поносан сам на све што сам прошао и на све те операције. Било је тешких тренутака, али породица је увијек на првом мјесту и они су моја највећа подршка. У школи имам одличне другове који ми помажу и наставнике који имају разумијевања“, истакао је Јован, подсјећајући на љепоту и важност здравог, подржавајућег школског окружења.
С друге стране, Борис, ученик Електротехничке школе који живи са дијагнозом булoзне епидермолизе (познатијом као болест „дјеце лептира“), отворено је говорио о свакодневним вишечасовним превијањима рана и изазовима са предрасудама. Ипак, кроз изражен хумор, огромно самопоуздање и свој рад као успјешан инфлуенсер, Борис свакодневно руши све баријере.
„Имам пуно већих проблема у животу него да бринем о томе шта ће неко непознат рећи о мени. Прихватио сам себе таквог какав јесам. Најбитније је да се међусобно саслушамо и да ме гледате равноправно“, поручио је Борис, измамивши снажне аплаузе публике.


Широка подршка заједнице и институција
Овај догађај изазвао је велико интересовање, а амфитеатар су испунили примарно студенти Филозофског факултета са различитих студијских програма, као и професори и стручни сарадници. Предавању су присуствовали и родитељи дјеце са ријетким болестима, те др Јасминка Вучковић, директорица Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству, чиме је додатно потврђена важност институционалне и шире друштвене подршке.
Ова „Сриједа на Филозофском“ није била само академско предавање, већ важна животна лекција која је истакла битност оваквих разговора. Послата је јасна порука да иза сваке дијагнозе и терапије стоји дијете са својим сновима, жељом за учењем и припадањем, те да је одговорност цијелог друштва – а посебно образовног система – да им обезбиједи простор истинске емпатије, једнакости и подршке.



Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)
Брзи линкови
Најновије вијести
Радионица „Вјештина јавног наступа“ за студенте Правног и Филозофског факултета
Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, у сарадњи са Фондацијом „Konrad Adenauer Stiftung“ – Представништво у Босни и Херцеговини, организује радионицу „Вјештина јавног наступа“, намијењену студентима Правног и Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Радионица ће бити одржана 14. марта 2026. године (субота) у Сали 78 Правног факултета, са почетком у 9.00 часова.
Циљ радионице је да студентима пружи теоријска и практична знања о јавном говору, са посебним освртом на значај јавног наступа у савременом друштву, структуру и писање говора, као и технике увјерљивог излагања пред публиком.
Током радионице учесници ће имати прилику да:
- науче како да структуришу и напишу говор,
- упознају основне технике јавног наступа,
- савладају елементе гестикулације, мимике и контроле гласа,
- учествују у практичним вјежбама и изради говора,
- презентују своје говоре и добију повратне коментаре и сугестије.
Радионица је осмишљена као комбинација кратких предавања и практичног рада, а други дио програма предвиђен је за самосталну израду говора на задате теме, након чега ће студенти презентовати своје радове.
Предавачи на радионици биће:
- др Оливера Шево Гребенар, виша асистенткиња на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци
- Игор Поповић, ма, виши асистент на Правном факултету
- Милица Костовски, ма, виша асистенткиња на Правном факултету
Они су уједно и сарадници и ментори у Центру за реторику и говорништво „Institutio Oratoria“.
Број мјеста на радионици је ограничен на 15 учесника, а одабрани полазници ће након завршетка програма добити сертификат о похађању радионице.
Заинтересовани студенти могу се пријавити путем мејла:
У пријави је потребно навести:
- име и презиме
- годину студија
- студијски програм (за студенте Филозофског факултета)
- службену факултетску мејл адресу
Рок за пријаву је 12. март 2026. године.
Брзи линкови
Најновије вијести
Професионално усавршавање наставног особља
Филозофски факултет и Универзитет у Бањој Луци организује програм професионалног усавршавања наставног особља, који ће бити реализован током марта и априла 2026. године у просторијама Филозофског факултета. Програм је намијењен наставницима и сарадницима Универзитета, са посебним нагласком на новозапослене наставнике и сараднике, а циљ је унапређење наставног процеса и развој савремених педагошких и методичких компетенција.
Програм реализује Филозофски факултет у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење, који у оквиру своје дјелатности развија различите облике едукације и стручног усавршавања академског особља. Овај циклус предавања и радионица има за циљ да учесницима понуди практична знања и алате за квалитетнију организацију наставе, унапређење наставних метода и ефикаснију комуникацију са студентима.

Учесници програма имаће прилику да кроз пажљиво осмишљена предавања и интерактивне радионице унаприједе своје педагошке, методичке и организационе компетенције, те да размјене искуства и добре праксе у настави са колегама са различитих факултета. Посебно је важно нагласити да је учешће у програму у потпуности бесплатно.
Теме које ће бити обрађене у оквиру програма обухватају, између осталог:
- дидактичке приступе настави на универзитету
- комуникацију са студентима
- вредновање и оцјењивање знања
- планирање и организацију наставе
- реторичке вјештине у настави
- примјену савремених метода учења
- развој инклузивне и подстицајне наставне средине
- примјена “AI“ алата у универзитетској настави и истраживању
По завршетку програма свим учесницима биће издата увјерења о похађању, која наставници и сарадници могу приложити приликом избора у виша академска звања.
Брошура програма
Детаљан програм предавања и радионица доступан је у брошури:
Пријава за учешће
Заинтересовани наставници и сарадници могу се пријавити путем онлајн обрасца:
Пријаве је могуће поднијети до понедјељка, 16. марта 2026. године.
Програм професионалног усавршавања представља дио ширих активности Филозофског факултета усмјерених ка унапређењу наставног процеса и континуираном професионалном развоју наставног особља, што је у складу са мисијом Факултета да кроз савремене наставне приступе доприноси квалитету високог образовања и развоју академске заједнице.
Брзи линкови
Најновије вијести
Снага повезивања у НАУМ-у: Град, Фондација „Каћа” и академска заједница уједињени око будућности младих
У суботу, 28. фебруара 2026. године, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци био је средиште изузетног догађаја који је окупио најсвјетлије наде нашег друштва. У организацији Центра за надареност НАУМ, одржана је свечаност поводом потписивања уговора о стипендирању ученика који одлазе на програме Истраживачке станице Петница, али и представљања визије системске бриге о талентима у Републици Српској.
Овај скуп није био само формалност, био је то доказ да када се удруже струка, локалне заједнице и филантропија, границе за нашу дјецу не постоје.
НАУМ као чвориште знања и сарадње

Домаћин скупа и водитељ Центра за надареност НАУМ, проф. др Милица Дробац Павићевић, истакла је да је основна мисија Центра стварање одрживог система, а не спорадичних пројеката. НАУМ, као прва институционализована адреса ове врсте у Републици Српској, при Филозофском факултету, свој рад темељи на три кључна стуба:
- Идентификација надарености: Стручно препознавање потенцијала код дјеце.
- Образовни програми: Рад са менторима из академске заједнице (попут програма писања драмских текстова, психолошких радионица и будућих СТЕМ програма).
- Психолошка подршка: Савјетовалиште за ученике и родитеље, јер даровитост често прате специфични развојни изазови.
Професорица Дробац Павићевић искористила је ову прилику да пошаље снажну поруку захвалности. Уз велику захвалност Граду Бања Лука и градоначелнику Драшку Станивуковићу на стратешкој и финансијској подршци, она је посебно нагласила значај солидарности широм Српске:
„Желим да се искрено захвалим и свим осталим градовима и општинама широм Републике Српске који су препознали потенцијал својих младих суграђана. Чињеница да су локалне заједнице одлучиле да финансијски подрже одлазак својих ученика на овогодишње истраживачке кампове у Петници показује да свијест о значају даровитости расте. Само умрежени , од Требиња до Новог Града, можемо изградити чврст ослонац за нашу дјецу.”


Петница: Како се учи размишљање
Посебан гост догађаја био је Немања Мартиновић, директор Истраживачке станице Петница. Он је присутним ученицима и родитељима приближио методологију рада ове престижне институције која већ деценијама обликује будуће научнике.

Мартиновић је нагласио да Петница није школа у класичном смислу, већ мјесто гдје се охрабрује самостално истраживање, критичко мишљење и вршњачка едукација. Његове ријечи да у науци „грешка није неуспјех, већ корак ка сазнању” и да се опрема у Петници „користи док се не поквари, а не чува у витринама”, додатно су мотивисале нове полазнике. Сарадња НАУМ-а и Петнице омогућава нашим ученицима директан приступ врхунским ресурсима и знању.
Партнерство за будућност: Град и Фондација „Каћа”
Снажну емотивну и мотивациону димензију скупу дао је Саша Тривић испред Фондације „Каћа”. Говорећи из личног искуства, Тривић је истакао да Фондација препознаје и подржава оне „другачије” клинце, оне који својом радозналошћу и талентом имају моћ да мијењају свијет. Његова порука је била јасна: новац не смије бити препрека за развој талента, а привреда мора стат иза најбољих.


Градоначелник Бање Луке, Драшко Станивуковић, потврдио је опредјељење Града да системски подржава НАУМ. Најавио је конкретну буџетску ставку за рад са надареном дјецом и опремање капацитета, наглашавајући да је улагање у ове младе људе најсигурнија инвестиција за будућност Бање Луке и Републике Српске.
Отворена врата НАУМ-а
Овај догађај завршен је позивом на акцију. Центар за надареност НАУМ остаје отворен за све видове сарадње. Позивамо школе, наставнике, родитеље, друге локалне заједнице и привредне субјекте да нам се јаве.
Било да имате идеју, желите да будете ментор, или можете пружити подршку у било ком облику – ваша улога је важна. Хајде да заједно градимо окружење у којем ће наша дјеца остваривати своје снове овдје, носећи знање као своје најјаче оружје.







Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)
Брзи линкови
Најновије вијести
Сриједом на Филозофском: „Између свеске и терапије“ о изазовима школовања дјеце са ријетким болестима
У склопу наше традиционалне манифестације “Сриједом на Филозофском“ 04.03.2026. године са почетком у 12 часова у амфитеатру 203 представници Савеза за ријетке болести одржаће предавање Између свеске и терапије: Приче о одрастању и школским клупама.
Предавање „Између свеске и терапије: Приче о одрастању и школским клупама“ доноси снажну и искрену причу о одрастању дјеце која живе са ријетким болестима, балансирајући између школских обавеза, терапија, болничких дана и жеље да буду дио свакодневице својих вршњака. Кроз разговор о изазовима са којима се сусрећу дјеца и њихове породице у образовном систему, биће отворена важна питања подршке, разумијевања и улоге школе у животу ученика који истовремено воде и здравствену и школску борбу.
Посебну вриједност догађају дају лична свједочења двојице дјечака који ће подијелити своја искуства о настави, другарствима, изостанцима због лијечења, осјећањима која прате неизвјесност, али и о снази, истрајности и сновима који их покрећу. Ово је сусрет који подсјећа да иза сваке школске клупе стоји прича, а иза сваке терапије – дијете које жели да учи, расте и припада. Предавање има за циљ да подстакне емпатију, солидарност и дијалог о томе како образовни простор може постати мјесто истинске подршке и разумијевања.
Добро дошли!
Брзи линкови
Најновије вијести
Системска подршка талентима: Потписивање уговора за ученике из Бање Луке и представљање Петнице и НАУМ-а на Филозофском факултету
У суботу, 28. фебруара 2026. године, на Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци биће одржан свечани догађај у организацији Центар за надареност НАУМ, посвећен потписивању уговора о стипендирању са ученицима из Бање Луке који су примљени на овогодишње програме Истраживачке станице Петница.
Потписивање уговора са ученицима из Бање Луке
Централни дио догађаја биће потписивање уговора о стипендирању са ученицима из Бање Луке који су, на основу селекције и процјене стручних тимова Петнице, остварили право на учешће у програмима и камповима.
Стипендије се реализују посредством Центар за надареност НАУМ и Фондација КАЋА, уз свесрдачну подршку локалних заједница, а односе се на финансирање дијела трошкова котизације и пута за одлазак у Петницу. Овим чином, ученицима из Бање Луке пружа се конкретна институционална подршка на путу њиховог научног и истраживачког развоја.
Шездесет младих из Републике Српске у Петници
На овогодишње програме Истраживачка станица Петница примљено је укупно 60 ученика са подручја Републике Српске. Селекцију и пријем кандидата вршили су експерти Петнице, у складу са својим критеријумима и процедурама.
Иако ће у суботу уговори бити потписани са ученицима из Бање Луке, подршка обухвата све примљене учеснике из Републике Српске, уз сарадњу и срдачну подршку локалних заједница, градова и општина из којих долазе ученици. На тај начин гради се модел заједничке одговорности академске заједнице, фондација и локалних институција у подршци талентованој и надареној дјеци.
Представљање рада Петнице и НАУМ-а
Поред свечаног потписивања уговора, догађај ће имати и јасан програмски карактер.
Представници Истраживачка станица Петница представиће свој рад, концепт истраживачких кампова, као и значај неформалног и истраживачког образовања у развоју младих талената.
Истовремено, биће представљен и рад Центар за надареност НАУМ, који системски приступа препознавању, праћењу и подршци надареној и талентованој дјеци и младима у Републици Српској. Догађај ће бити прилика да се јавности додатно приближи мисија Центра, изградња научно утемељеног, одрживог и институционално подржаног система подршке изузетним потенцијалима младих.
Присутнима ће се обратити проф. др Милица Дробац-Павићевић, руководилац Центра НАУМ, господин Саша Тривић у име Фондација КАЋА, представници Град Бања Лука, као и представници Истраживачке станице Петница.
Присуство представника локалних заједница додатно потврђује да је улагање у знање и таленат младих заједнички приоритет институција, фондација и академске заједнице.
Позив бившим „петничарима“ и заинтересованој јавности
Овим путем позивамо све бивше полазнике програма Петнице из Бање Луке и Републике Српске да нам се придруже и својим искуством подрже нову генерацију учесника.
Такође, позивамо све заинтересоване за област препознавања и системске подршке талентованој и надареној дјеци и младима – просвјетне раднике, родитеље, представнике институција и ширу јавност, да присуствују догађају и подрже ову важну иницијативу.
Улагање у таленат није појединачна одлука, већ стратешко опредјељење друштва да своју будућност гради на знању, истраживању и потенцијалу младих.