Филозофски факултет и ENZO потписали споразум о сарадњи

Филозофски факултет и ENZO потписали споразум о сарадњи

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 19. новембра 2026. године потписан је споразум о сарадњи са агенцијом ENZO d.o.o. Споразум су потписали декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић и директор агенције Срђан Сукара, чиме је успостављен оквир за заједничке активности у области образовања, маркетинга, дигиталне комуникације и продукције.

Споразум о сарадњи Филозофског факултета и агенције ENZO

Маркетинг, дигитална комуникација и фото-видео продукција

Споразумом је посебно предвиђена сарадња у области маркетинга и дигиталне комуникације, као и фото и видео продукције. Она отвара простор за заједничко осмишљавање и израду дигиталних, фотографских и видео садржаја којима се будућим студентима и широј јавности могу приближити студијски програми, простори и активности Филозофског факултета.

Настава, студентска пракса и заједнички пројекти

Сарадња обухвата и унапређење наставног процеса, реализацију студентске праксе те заједничке образовне, истраживачке, стручне и умјетничке пројекте. Предвиђени су и програми цјеложивотног и стручног усавршавања, намјенски курсеви и посебни академски програми.

Факултет и агенција могу сарађивати и у организацији образовних, научних и стручних конференција, других академских скупова и активности од заједничког интереса. Споразум је закључен на неодређено вријеме, а појединачне активности и начин њихове реализације могу се уредити посебним договорима.

Фото: Неђо Малешевић

Глобални хоризонти високог образовања: Интернационализација као развојни одговор

Глобални хоризонти високог образовања: Интернационализација као развојни одговор

filozofski-small
news-image

У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему Глобални хоризонти високог образовања: Интернационализација као развојни одговор у сриједу, 25.11.2026. године у 12 часова у амфитеатру 203.

Предавање ће одржати мр Душка Радмановић из Агенције за високо образовање РС. Излагала је на бројним међународним конференцијама и аутор је више научних и стручних радова који се баве тематиком образовања. У Агенцији за високо образовање Републике Српске ради од оснивања Агенције 2011. године, првобитно као руководилац Одјељења за међународну сарадњу и осигурање квалитета, а од 2021. године као помоћник директора за акредитацију и међународну сарадњу. Од априла 2017. године у два мандата је обављала дужност члана извршног одбора Мреже агенција за осигурање квалитета у високом образовању Централне и Источне Европе (CEENQA), а у једном мандату и потпредсједника ове мреже. Током претходних 20 година активно је учествовала у изради низа законских и подзаконских аката из области образовања, као и стратегија и докумената система обезбјеђења квалитета. Била је на челу тима задуженог за израду Стандарда за акредитацију високошколских установа и Стандарда за акредитацију студијских програма првог и другог циклуса.

Интернационализација високог образовања

Интернационализација високог образовања постала је један од кључних покретача друштвено-економског развоја и академске изврности у савременом друштву. Чланство Агенције за високо образовање Републике Српске у ENQA -и и упис у EQAR потврђују да систем осигурања квалитета у високом образовању у потпуности испуњава европске стандарде, чиме се кроз ову европску валидацију директно олакшава признавање диплома наших студената широм Европског простора високог образовања. То истовремено отвара врата широј академској мобилности и снажнијој међународној сарадњи за све високошколске установе, док међународна акредитација студијских програма медицине према WFME стандардима додатно осгурава глобалну конкурентност и препознатљивост наших доктора медицине. Управо је WFME сертификација медицинских факултета кључна претпоставка за рад и усавршавање дипломаца на глобалном здравственом тржишту.

У свим областима привлачење међународних студената представља стратешки одговор на савремене глобалне и демографске изазове. Долазак студената из иностранства уноси нову динамику, финансијску одрживост и мултикултуралну перспективу у академску заједницу и локалну средину, док отварање према глобалном образовном тржишту постепено трансформаше факултете у препознатљиве регионалне центре знања и изврсности. У коначници, континуирано улагање у интернационализацију и квалитет не представља само административни циљ, већ трајну инвестицију у конкурентну и одрживу будућност цјелокупног система високог образовања.

Глобални хоризонти високог образовања

Важно!

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.

Проф. др Љиљана Јерковић представила научни рад на међународној конференцији у Турској

Проф. др Љиљана Јерковић представила научни рад на међународној конференцији у Турској

filozofski-small
news-image

Професорица Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци др Љиљана Јерковић учествовала је на међународној научној конференцији –  International Conference on Academic Studies in Technology and Education (ICASTE 2026), која је одржана од 11. до 14. новембра 2026. године у Алањи, у Анталијској регији  Републике Турске.

Конференција је окупила око 200 учесника из више од 20 земаља свијета, пружајући међународни академски оквир за презентацију научноистраживачких резултата, размјену теоријских и истраживачких приступа те дискусију о актуелним питањима у области педагогије и примјене савремених технологија у васпитно-образовном процесу.

Проф. др Љиљана Јерковић представила је научни рад, припремљен у сарадњи са проф. др Биљаном Сладоје Бошњак са Филозофског факултета Пале Универзитета у Источном Сарајеву, под називом Development of Students’ Civic Competencies. У  раду је истакнута улога високошколских установа у подстицању грађанске одговорности, уважавања демократских вриједности, критичког промишљања и конструктивног учешћа студената у животу заједнице.

Проф. др Љиљана Јерковић на међународној научној конференцији ICASTE 2026 у Алањи.
Одржани XXVII Бањалучки новембарски сусрети: научни дијалог и подршка студентима

Одржани XXVII Бањалучки новембарски сусрети: научни дијалог и подршка студентима

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 13. новембра 2026. године одржани су XXVII Бањалучки новембарски сусрети, централни годишњи научни скуп Факултета са међународним учешћем. Програм је обухватио 57 саопштења из филозофије, историје, педагошких наука и психологије, уз учешће истраживача из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније и Пољске.

Традиција Бањалучки новембарски научних сусрета и размјене идеја

Отварајући скуп, декан проф. др Срђан Душанић подсјетио је на традицију његовог одржавања од 2000. године и улогу професора Драге Бранковића, једног од главних иницијатора. Нагласио је да се „знање не преноси само књигама, предавањима, испитима, већ и кроз сусрете“. Говорећи о значају хуманистике у времену све доступнијих информација, издвојио је „способност да се постави право питање, да се провјери извор, да се разумије контекст и да се иза сваког податка у ствари види човјек“.

Продекан за научноистраживачки рад и развој проф. др Светлана Боројевић захвалила је учесницима и колегама који су допринијели организацији, истичући значај нових идеја и подстицајне научне дискусије. Посебно се обратила младим истраживачима: „Сваку повратну информацију немојте доживјети као критику, него само као сугестију или добру намјеру за побољшање“. Нагласила је да, поред познанстава и размјене искустава, остају резултати истраживања које ће читати наредне генерације.

Отварање је употпуњено умјетничким програмом. Бивша студенткиња Факултета Бојана Кужет извела је свој ауторски рецитал „Буђење“, уз музичку пратњу инструменталисте и композитора Душка Шобота. Поруке о знању, људској блискости и аутентичности повезале су овај дио програма са темама уводних обраћања и пленарног предавања.

XXVII Бањалучких новембарских сусрета на Филозофском факултету у Бањој Луци

Ментално здравље студената као заједничка одговорност

Пленарно предавање „Ментално здравље студената: од индивидуалних изазова до заједничке одговорности академске заједнице“ одржала је проф. др Марина Видаковић, са Одјела за психологију Свеучилишта у Задру. Ослањајући се на истраживања и искуство вођења Студентског савјетовалишта, говорила је о прилагођавању студирању, академским очекивањима, међуљудским односима и финансијској неизвјесности, уз осврт на дигитално окружење и друштвене притиске са којима се млади суочавају.

„Подршка студентима не остаје у уреду код психолога“, истакла је Видаковић, наглашавајући да се она наставља у учионици, на консултацијама, током испита и у свакодневној комуникацији. Указала је на то да тешкоће менталног здравља често нису видљиве и да страх од стигматизације може одложити тражење помоћи. Зато је посебно нагласила доступност савјетовања, отворен разговор и сарадњу студената, наставника и стручних служби.

Представила је и истраживање са више од 450 наставника у Хрватској, у којем је око 60 одсто испитаних навело да није обучено за рад са студентима са тешкоћама менталног здравља. Као важне правце дјеловања издвојила је едукацију наставника, јасне институционалне процедуре и професионалне границе, уз бригу о добробити самих запослених. „Академска прилагодба не значи смањивање академских исхода“, поручила је, истичући да подршка треба да омогући остваривање исхода учења уз очување академских стандарда.

Од питања образовања до тумачења прошлости и савремених технологија

Рад у четири научне секције повезао је питања учења, васпитања, разумијевања прошлости и људског понашања. У области филозофије, Ана Галић у раду „Воља за образовањем: зашто дјеца не желе учити?“ разматра разлоге слабљења жеље за учењем и могућности које нуде различити приступи филозофије образовања. На питања развоја и подршке дјеци надовезује се педагошко истраживање Татјане Марић о васпитним стиловима родитеља. Њени налази указују на значај програма који родитељима помажу да, поред усвајања васпитних поступака, препознају и обрасце које из сопственог дјетињства преносе у однос са дјецом.

Преиспитивање постојећих тумачења било је заступљено и у историјским истраживањима. Дејан Дошлић у раду „Матеј Стефан – (не)познати владар средњовјековне Босне?“ разматра идентитет издавача повеље упућене Дубровчанима 1250. године. Анализом имена, печата и других елемената документа отвара питање да ли се ова личност може поуздано поистовјетити са баном Матејем Нинославом. Овај примјер показује како поновно читање историјских извора може допринијети разумијевању династичких односа и политичких прилика средњовјековне Босне.

У психологији, поред тема менталног здравља и међуљудских односа, заступљена су и питања примјене вјештачке интелигенције у истраживањима. Данило Абрамовић, Анђела Поповић и Синиша Лакић испитивали су могу ли велики језички модели симулирати индивидуалне обрасце моралног расуђивања. Према резултатима наведеним, додавање информација о психолошким карактеристикама испитаника није досљедно побољшавало тачност симулације њихових одговора. Рад тиме отвара питања могућности и ограничења ових алата, као и услова под којима се могу користити у психолошким истраживањима.

Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)

Наставница Филозофског факултета учествовала на међународној школи о вјештачкој интелигенцији и образовању на Универзитету у Ђирони

Наставница Филозофског факултета учествовала на међународној школи о вјештачкој интелигенцији и образовању на Универзитету у Ђирони

filozofski-small
news-image

Наставница Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Тамара Прибишев Белеслин, заједно са колегом доц. др Љубиша Мићић са Економског факултета, учествовала  је у програму међународне школе „Across Seasonal School for Humans and Technology: AI and Education“, која је од 9. до 13. новембра 2026. године одржана на Универзитету у Ђирони (Шпанија), у оквиру активности Европске универзитетске алијансе Across Alliance.

Међународна школа окупила је студенте и наставнике партнерских универзитета с циљем размјене знања и искустава о могућностима, изазовима и етичким аспектима примјене вјештачке интелигенције у савременом високошколском образовању. Програм је обухватио предавања, радионице и интердисциплинарне активности усмјерене на развој критичког мишљења, дигиталних компетенција и међународне академске сарадње.

У оквиру програма, наставници УНИБЛ одржали су радионицу са насловеом Rethink Teaching and Learning in the Age of AI доприносећи размјени педагошких перспектива о савременим образовним процесима и улози нових технологија у високошколском учењу и поучавању.

Поред учешћа у наставним активностима, проф. др Тамара Прибишев Белеслин и доц. др Љубиша Мићић, као координатори задатка ТТ2.4 – Across Teacher Training Academy, присуствовали су координационом састанку са колегама са Универзитета у Ђирони, са којима заједнички руководе радом овог тима у оквиру Алијансе.

Учесници међународне школе о вјештачкој интелигенцији и образовању на Универзитету у Ђирони.

На састанку је разговарано о плану предстојећих активности и састанака тима ТТ2.4, организацији и реализацији нових курсева за универзитетске наставнике, као и о питањима сертификације и признавања компетенција стечених кроз програме професионалног усавршавања (више информација на еКампусу Алијансе)

Учешће наставника Филозофског факултета у овим активностима представља допринос интернационализацији наставе, развоју савремених педагошких приступа и јачању улоге Универзитета у Бањој Луци и Филозофског факултета у заједничким образовним иницијативама Алијансе.

Више информација о међународној школи:
https://esdeveniments.udg.edu/158962/programme/across-seasonal-school-for-humans-and-technology-ai-and-education.html

Свечана додјела диплома на Филозофском факултету: 175 диплома и признања најбољима

Свечана додјела диплома на Филозофском факултету: 175 диплома и признања најбољима

filozofski-small
news-image

Свечана додјела диплома на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци одржана је данас, 12. новембра 2026. године, поводом успјешног завршетка студија дипломаца првог и другог циклуса. У препуним амфитеатрима, у присуству породица, наставника и сарадника, уручено је укупно 175 диплома: 113 на првом циклусу и 62 на мастер студијама. Посебно су истакнути најбољи студенти у академској 2025/26. години..

Порука декана: диплома као почетак даљег учења

Обраћајући се дипломцима, декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић истакао је значај знања, критичког мишљења и одговорности према људима и заједници. Подсјетио је да завршетак студија отвара простор за даље учење, професионални развој и примјену стечених знања.

“Зато вас молим да не дозволите да ова диплома буде тачка. Нека буде двотачка, знак да тек слиједи оно најважније. Останите радознали. Читајте и оно што није обавезно“, поручио је декан Душанић.

У обраћањима је посебно нагласио њихову улогу у развијању дјечје радозналости, самопоуздања и међусобног поштовања. Дипломцима мастер студија указао је на одговорност коју носи стечено звање и важност спремности да знање ставе у службу других.

Декан се осврнуо и на унапређење наставе, научног рада, ваннаставних активности и услова студирања. Позвао је дипломце да остану повезани са Факултетом кроз наставак образовања, Алумни центар и заједничке активности.

Најбољи студенти у академској 2025/26. години

На свечаној додјели диплома посебно мјесто припало је најбољим студентима шест студијских програма, који су се истакли успјехом током студија:

  • Филозофија — Ивана Трипуновић, дипломирани професор филозофије;
  • Историја — Марија Пекез, дипломирани професор историје;
  • Психологија — Невена Чутура, дипломирани психолог;
  • Педагогија — Јована Глумац, дипломирани педагог;
  • Учитељски студиј — Милица Васић, дипломирани професор разредне наставе;
  • Предшколско васпитање — Николина Кремановић, дипломирани васпитач предшколске дјеце.

Милица Васић, са Учитељског студија, студент је генерације Филозофског факултета и добитница Златне значке Универзитета у Бањој Луци.

Свечаност су употпунили студенти и ученици, који су публици представили различите облике умјетничког изражавања.

Ања Атанацков и Марија Мићић, студенткиње Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и чланице Културно-умјетничке секције Факултета, те Дајана Козић, чланица Етно-групе „Уздарја“ Факултета, учествовале су у програму под умјетничким руководством проф. др Озренке Бјелобрк Бабић.

Лена Станковић, ученица Умјетничке школе „Владо Милошевић“ у Бањој Луци, представила се у класи Теодоре Љумовић, професорице ове школе.

Програм су обогатили и студенти Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци Рене Матечак и Анастасија Керкез, из класе др Марије Пилиповић, доценткиње Академије умјетности.

Свечаност је била прилика да дипломци са својим породицама, наставницима и сарадницима обиљеже завршетак важног периода образовања. Филозофски факултет честита свим дипломцима и жели им успјех у даљем школовању, професионалном раду и животу.

Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)

„Сриједом на Филозофском“: Тамара Плећаш о пријатељству у грчкој и римској филозофији

„Сриједом на Филозофском“: Тамара Плећаш о пријатељству у грчкој и римској филозофији

filozofski-small
news-image

У оквиру манифестације „Сриједом на Филозофском“, Тамара Плећаш, научна сарадница Института за филозофију и друштвену теорију из Београда, одржаће предавање „О пријатељству из перспективе грчке и римске филозофије“ у сриједу, 18. новембра 2026. године, у 12 часова, у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Предавање ће бити посвећено разумијевању пријатељства у античком свијету, од питагорејаца до римских стоика. Кроз разматрање различитих филозофских учења и друштвених контекста, биће представљени критеријуми на основу којих су грчки и римски филозофи промишљали пријатељске односе.

Ко је могао бити пријатељ у античком свијету?

У грађанском и политичком животу Атине и Рима, појам пријатељства обухватао је широк круг односа. Пријатељима су сматрани чланови исте породице, суграђани, политички савезници и клијенти.

Филозофи су, међутим, постављали знатно строже критеријуме пријатељства. Управо ће ти критеријуми бити у средишту предавања, уз осврт на разлике између свакодневне употребе овог појма и његовог филозофског разумијевања.

О Тамари Плећаш

Тамара Плећаш завршила је основне, мастер и докторске студије филозофије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. На истом факултету радила је као истраживачица и сарадница у настави, прије него што се 2022. године придружила Институту за филозофију и друштвену теорију.

Коуредница је часописа „Филозофија и друштво“ и чланица проширене редакције часописа „Критика: часопис за филозофију и теорију друштва“. Њена истраживачка интересовања обухватају античку и хеленистичку филозофију, стоицизам, теорије пријатељства и космополитизма, као и грчку и римску митологију.

Позивамо студенте, наставнике и све заинтересоване да нам се придруже и наставе традицију сусрета у оквиру манифестације „Сриједом на Филозофском“.

Добро дошли!

Одржана прва обука универзитетских наставника у оквиру Еразмус+ пројекта BEWBU: Развој дигиталних и педагошких компетенција

Одржана прва обука универзитетских наставника у оквиру Еразмус+ пројекта BEWBU: Развој дигиталних и педагошких компетенција

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, 4. новембра 2026. године, одржан је први блок дводневне обуке универзитетских наставника у оквиру Еразмус+ пројекта „Комбиновано образовање на универзитетима Западног Балкана“ (Blended Education in Western Balkan Universities – BEWBU). Обука је организована у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење Филозофског факултета, као дио активности усмјерених на професионални развој академског особља и унапређивање квалитета универзитетске наставе.

Дигитални алати и компетенције универзитетских наставника

Први блок обуке, под називом „Како да користимо хибридну учионицу? Креирање дигиталних окружења за учење“, реализован је у хибридној учионици Филозофског факултета (учионица 316). Обуку су водили доц. др Љубиша Мићић са Економског факултета УНИБЛ, ма Ђорђе Стојисављевић, виши асистент из Универзитетског рачунарског центра и Зоран Санковић, мрежни администратор на Филозофском факултету.

У средишту обуке била је педагошки сврсисходна примјена дигиталних технологија у универзитетској настави, са посебним нагласком на осмишљавање интерактивних онлајн активности, коришћење дигиталних алата за сарадничко учење, израду дигиталних наставних материјала и примјену електронског портфолија. Посебна пажња посвећена је избору одговарајућих дигиталних алата који подржавају остваривање исхода учења, уз избјегавање непотребног технолошког оптерећења студената.

Садржаји обуке повезани су са европским оквирима дигиталних компетенција DigComp и DigCompEdu, посебно са областима дигиталних ресурса, поучавања и учења, вредновања, те подстицања активног ангажовања студената посредством дигиталних технологија. На овај начин, активности пројекта BEWBU доприносе развоју компетенција наставника које превазилазе техничко овладавање дигиталним алатима и обухватају њихову критичку, одговорну и дидактички оправдану примјену.

Обука је дио стратешог плана Филозофског факултета да се кроз подстицање културе континуираног професионалног усавршавања, размјену искустава међу наставницима и примјену иновативних педагошких приступа утиче на дигиталну трансформацију наставног процеса у високом образовању.

Наставак обуке планиран је за 9. децембар 2026. године, када ће учесници разматрати примјену комбинованог образовања у универзитетској настави, предности и изазове трансформације наставног процеса, као и педагошке и дидактичке основе активног комбинованог учења.

Пројекат BEWBU (Blended Education in Western Balkan Universities) суфинансира Европска унија у оквиру програма Еразмус+ и усмјерен је на унапређивање комбинованог образовања и јачање капацитета високошколских установа Западног Балкана.

Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)

Римско насљеђе бањалучке регије представљено на Правном факултету

Римско насљеђе бањалучке регије представљено на Правном факултету

filozofski-small
news-image

Проф. др Ивана Панџић и студенти Јована Бојанић и Данијел Бјелић одржали су 10. новембра 2026. године гостујуће предавање о римском насљеђу бањалучке регије на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци, на позив проф. др Мирјане Мишкић, у оквиру наставе на предмету Римско право.

Од студентске иницијативе до интердисциплинарног истраживања

Током предавања представљени су резултати истраживања повезаних са изложбом „Трагови римског времена – археолошко насљеђе бањалучке регије“, као и активности које су настављене након њеног отварања.

Посебна пажња посвећена је студентској иницијативи која је прерасла у свеобухватније интердисциплинарно истраживање, повезујући историју и археологију са савременим дигиталним методама документовања и заштите културног насљеђа.

Историјски извори, археолошки локалитети и савремена истраживања

Студенти Правног факултета имали су прилику да се упознају са географским и стратешким положајем бањалучке регије у оквиру Римског царства, доступним историјским изворима и значајним археолошким локалитетима на овом простору.

Кроз анализу археолошких налаза и њихово стручно тумачење представљени су различити аспекти римског присуства на овом подручју, као и актуелна истраживања која се реализују у оквиру Школе археологије.

Римско насљеђе бањалучке регије представили су проф. др Ивана Панџић и студенти Јована Бојанић и Данијел Бјелић 10. новембра 2026. на Правном факултету.

Предавање је привукло велико интересовање студената, о чему свједочи и испуњена сала Правног факултета.

Овај сусрет био је прилика за размјену знања и повезивање историјских, археолошких и правних тема, али и за наставак сарадње Филозофског и Правног факултета Универзитета у Бањој Луци.

Захваљујемо проф. др Мирјани Мишкић на позиву и гостопримству, уз жељу да се сарадња настави кроз будуће заједничке наставне и истраживачке активности.

Предавање Синише Лакића у Банском двору: Образовање које желимо, образовање које имамо

Предавање Синише Лакића у Банском двору: Образовање које желимо, образовање које имамо

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор организују предавање „Образовање које желимо, образовање које имамо: перспективе ученика, наставника и струке“, које ће одржати проф. др Синиша Лакић у сриједу, 11. новембра 2026. године, у 18.00 часова, у Вијећници Банског двора.

Предавање је посвећено сагледавању стања образовања у Републици Српској, уз разматрање односа између постојећих образовних пракси и очекивања ученика, наставника и стручне јавности.

Образовање у свјетлу истраживачких налаза

Начин на који једно друштво планира своју будућност најјасније се очитава кроз стање у његовом образовном систему. Кроз основно и средње образовање пролази готово свака млада особа, а управо се у школама усвајају кључне вриједности, друштвене норме, знања и компетенције неопходне за активан живот у заједници. 

Проф. др Синиша Лакић посљедњих година интензивно се бави научноистраживачким и стручним радом у области образовања, са посебним фокусом на његове психолошке аспекте. Ослањајући се на емпиријске налазе, предавач ће представити тренутно стање образовања у Републици Српској из угла ученика, наставника и струке, упоређујући стварну слику са визијом образовања којој ови кључни актери теже.

Током предавања биће ријечи о вриједносном систему који школовање промовише, друштвеном статусу наставничке професије, односу према читалачкој и математичкој писмености, притисцима којима су просвјетни радници изложени, као и о стварним потребама за стручним усавршавањем наставног кадра.

Повезивање академске и шире заједнице

Ово је седамнаесто предавање у заједничком циклусу Филозофског факултета и Банског двора, чији је циљ приближавање научних и стручних сазнања широј заједници заједници са жељом да помогнемо нашим суграђанима у суочавању са различитим изазовима, али и да их подстакнемо на здравије и продуховљеније животне стилове.

Плакат предавања Синише Лакића „Образовање које желимо, образовање које имамо“, са илустрацијом књига и наочара.

Позивамо наставнике, стручне сараднике, студенте, родитеље и све заинтересоване грађане да присуствују предавању.

Улаз је слободан.