Аутор: nedjo.malesevic@ff.unibl.org
Како подстаћи критичко и креативно мишљење код студената? Одржано друго предавање у програму професионалног усавршавања
У амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, 20. марта 2026. године, одржано је друго по реду предавање у оквиру програма професионалног усавршавања наставника и сарадника. Тема под називом „Како подстицати више нивое знања, креативно и критичко мишљење студената?“ привукла је велики број академског особља са различитих организационих јединица нашег Универзитета.
Проф. др Ивана Зечевић и проф. др Милица Дробац-Павићевић, кроз динамичан и заједнички приступ, указале су на неопходност модернизације рада са студентима. Главни фокус излагања био је на удаљавању од традиционалног модела наставе који се заснива на пуком понављању чињеница.



Одступање од традиционалних метода и примјена Блумове таксономије
„Циљ нам је да студенте изведемо из зоне комфора и подстакнемо их на апстрактно размишљање. Критичко мишљење није само посједовање података, већ вјештина њихове процјене и примјене у доношењу одлука“, истакла је професорица Зечевић током излагања о теоријским оквирима мишљења.
Професорица Дробац Павићевић је кроз ревидирану Блумову таксономију објаснила како наставници могу обликовати исходе учења који воде ка највишем нивоу сазнања, а то је стварање. Наглашено је да је креативност снага коју сви носимо у себи, али је у настави морамо усмјеравати ка сврсисходним и смисленим рјешењима.
Интердисциплинарна радионица: Рјешавање стварних изазова
Посебан дио предавања био је посвећен практичном раду. Подијељени у мјешовите групе, учесници су на примјеру из стварног живота рјешавали изазове заједнице суочене са тешким условима. Ова вјежба је показала значај повезивања различитих струка и важност правилног сагледавања проблема прије самог нуђења рјешења.


Управо је Филозофски факултет, као главни покретач и организатор овог циклуса, још једном потврдио своју кључну улогу у ширењу нових идеја и унапређењу наставне праксе. Овај програм усавршавања показао је суштинску вриједност повезаног Универзитета, гдје размјена искустава и енергије између различитих научних области, под окриљем Филозофског факултета, директно подиже квалитет образовања наших студената.
Наредно предавање о примјени интерактивних техника учења у настави заказано је за четвртак, 26. март.
Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)
Брзи линкови
Најновије вијести
Представници Филозофског факултета на завршној конференцији пројекта „ОДГОВОРИ КРОЗ ПОЛИТИКЕ“ (POLICY ANSWERS)
Проф. др Срђан Душанић, декан, проф. др Славица Тутњевић, пројектни координатор и др Драган Драгомировић, пројектни асистент, боравили су у Тирани на завршним радним састанцима и активностима међународног пројекта „Одговори кроз политике – Имплементација и подршка у изради политика из области истраживања и иновација на Западном Балкану – POLICY ANSWERS”, у којем је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци један од партнера.
У дводневним активностима 18. и 19.03.2026. године одржано је неколико радних састанака и радионица са циљем осврта на резултате пројекта и научене лекције. Врхунац овог догађаје је било јавно презентовање резултата четверогодишњег пројекта, његових исхода и укупног доприноса.
Aкценат пројектних активности био је на пружању подршке у процесима креирања научно-истраживачких политика и стратегија у виду обука, састанака, консултација и сродних активности. Закључено је да су главни циљеви овог Хоризонт Европа пројекта у великој мјери постигнути, у смислу приближавање праксе стратешког планирања у областима научно-истраживачког рада на Западном Балкану са праксама Европске уније те повезивању западно-балкански истраживачких простора.

Пројектни конзорцијум, поред Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, чинило је још тринаест научно-истраживачких институција из Аустрије, Њемачке, Италије, Хрватске, Србије, *Косова, БиХ, С. Македоније, Црне Горе и Албаније.
Више информација о пројекту POLICY ANSWERS:
Интернeтска страница: www.westernbalkans-infohub.eu
Фејсбук: https://www.facebook.com/WBInfoHub
Линкдин: https://www.linkedin.com/company/wbinfohub
Икс: https://twitter.com/WBInfoHub
Јутјуб канал: https://www.youtube.com/channel/UC9aLLG2bY28G9fFp2kIOkAg
Електронска пошта: policy-answers@westernbalkans-infohub.eu

Брзи линкови
Најновије вијести
Успјешно започео програм професионалног усавршавања наставног особља: Одржана радионица „Дефинисање исхода учења на нивоу предмета и блок часа“
На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, 19. марта 2026. године, одржано је интерактивно предавање и радионица на тему „Дефинисање исхода учења на нивоу предмета и блок часа“. Овим догађајем званично је отворен овогодишњи програм професионалног усавршавања за унапређење наставног процеса на Универзитету у Бањој Луци.
Филозофски факултет и Универзитет у Бањој Луци организује програм професионалног усавршавања наставног особља, а програм реализује Филозофски факултет у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење. Присутне је на самом почетку поздравила, проф. др Тања Станковић Јанковић. Она је изразила задовољство великим одзивом наставника и сарадника са различитих факултета, нагласивши да је ово прва у низу едукација чији је циљ оснаживање академске заједнице кроз размјену искустава, континуирано учење и усвајање савремених методичких приступа у високом образовању.

Дефинисање исхода учења на нивоу предмета
Радни дио радионице отворио је проф. др Синиша Лакић, који је са присутнима обрадио тему дефинисања исхода учења на макро-нивоу, односно на нивоу наставног предмета. Кроз динамичну интеракцију и коришћење дигиталних алата за анкетирање путем мобилних телефона, учесници су анализирали да ли су исходи учења само „бирократска акробатика“ или суштински „просвјетитељски алат“. Професор Лакић је посебно нагласио важност правилне и мјерљиве формулације исхода. Указао је на потребу избјегавања нејасних глагола (попут знати или разумјети) у силабусима, те је препоручио коришћење прецизних акционих глагола у складу са „ABCD“ формулом. Истакнуто је да исходи морају јасно описивати видљиво понашање и компетенције које студент стиче након положеног испита.

Нова парадигма наставе и организација блок часа
У другом дијелу радионице, проф. др Драженко Јоргић пребацио је фокус на микро-ниво – планирање и реализацију појединачног блок часа од 90 минута. Он је присутнима представио модел структурне подјеле часа (15 + 25 + 5 + 25 + 15 минута) који спречава когнитивно преоптерећење студената и ефикасно разбија традиционални монолошки приступ настави. Посебна пажња посвећена је новој парадигми праћења студентског напретка. Говорећи о увођењу формативног оцјењивања током самих предавања, професор Јоргић је истакао:
„Стара парадигма каже – оцјењујемо научено. Нова парадигма каже – оцјењивање за учење. То значи да морамо имати арсенал алата како да већ током 90 минута студенте стимулишемо да уче и како да им одмах пружимо повратну информацију о њиховом напретку.“


Радионица је закључена дискусијом и размјеном мишљења међу наставницима из различитих научних области, од медицине до друштвено-хуманистичких наука, који су заједно тражили начине за интеграцију ових приступа у своје специфичне предмете.
Наставак програма усавршавања током марта и априла
Програм професионалног усавршавања наставља се током марта и априла 2026. године, а наредне радионице обухватиће актуелне теме попут подстицања критичког мишљења студената, примјене интерактивних техника, реторичких вјештина, вредновања постигнућа студената, развоја инклузивне наставе, те употребе алата вјештачке интелигенције (AI) у универзитетској настави и истраживању.
Позивају се сви заинтересовани чланови академске заједнице да прате распоред и узму учешће у предстојећим активностима које доприносе подизању квалитета високог образовања.
Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)
Брзи линкови
Најновије вијести
Од одушевљења до уређеног система: Одржан округли сто о подршци даровитој дјеци на Филозофском факултету
Центар за надареност НАУМ, који дјелује при Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, успјешно је организовао округли сто на тему „Од потенцијала до система: Како друштво гради (или губи) своје таленте?”. Овај значајан догађај окупио је кључне представнике из академске, образовне, културне и друштвене средине, са заједничким циљем проналажења трајних рјешења за препознавање, развој и подршку даровитој дјеци и омладини.
Догађај, који је званично отворио продекан за наставу Филозофског факултета проф. др Драган Партало, изазвао је изузетно велико интересовање јавности. Учионица 216 била је испуњена, што потврђује да је тема даровитости и рада са надареном дјецом препозната као један од најважнијих приоритета нашег друштва.


Двије тематске цјелине, један заједнички циљ
Округли сто је био подијељен у двије тематске цјелине. Први дио био је посвећен образовном становишту и развоју талената, гдје су своја искуства подијелили стручњаци са академија и факултета, представници струковних удружења попут васпитача, учитеља, педагога и психолога, те представници Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Други дио догађаја био је усмјерен на друштвене и културне мреже подршке надаренима, уз учешће представника основних и умјетничких школа, Менсе Босне и Херцеговине, Градског позоришта „Јазавац”, Фондације „Каћа”, те Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање. Кроз плодан разговор, учесници су сагледали начине који тренутно дјелују у пракси, али и утврдили слабе тачке у систему због којих се даровити појединци често губе или остају непрепознати.



Од изолованих острва до снажне мреже подршке
Један од најважнијих закључака скупа јесте да се брига о даровитој дјеци више не смије ослањати искључиво на појединачно одушевљење и залагање наставника, родитеља или удружења, већ мора постати државни и друштвени приоритет.
Руководилац Центра за надареност НАУМ, проф. др Милица Дробац-Павићевић, истакла је важност повезивања:
„Сви смо ми често као нека изолована острва, радимо у својим установама и мислимо да смо једини у овој борби. Међутим, када се окупимо на једном мјесту, видимо да је наша снага много већа, а пут пред нама јаснији. Без умрежавања и снажне подршке не можемо остварити дугорочне резултате. Само заједничким радом можемо спријечити да се наши таленти изгубе.”

Важност уређеног законског оквира и његове примјене у пракси нагласила је и Наташа Цвијановић, помоћник министра за предшколско и основно васпитање и образовање:
„Законски оквир у нашем систему постоји, али наш највећи изазов је спуштање тих прописа у праксу. Недостају нам сигурни путеви и стално усавршавање наставног кадра како би тачно знали како да препознају дар и раде са даровитом дјецом. Морамо створити услове у којима ће сваки дар бити одговарајуће испраћен од вртића па све до високог образовања.”

Рано препознавање и опасност од гашења талента
Говорници су се сложили да је кључно дар препознати што раније, већ у предшколском узрасту. Професор Саша Павловић са Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци упозорио је на опасности нестручног рада са надареном дјецом:
„Музички дар се мора уочити рано, најбоље између пете и седме године. Ипак, важније од самог препознавања јесте одговарајући стручни рад. Даровито дијете захтијева посебан приступ. Нестручним радом и неразумијевањем њихових потреба, дарови се могу трајно угасити.”
Током разговора је истакнуто и да даровита дјеца често носе велики емотивни и друштвени терет, те да им је, поред школског усмјеравања, неопходна и снажна психолошка подршка.
Привреда и наука као ослонац у пракси
Саша Тривић, представник Фондације „Каћа”, осврнуо се на важност повезивања образовног система са стварним потребама привреде и друштва:
„Нама као друштву пријеко су потребни млади људи који размишљају другачије и нуде нова рјешења. Привреда је спремна да подржи изврсност, али систем образовања мора бити бржи у препознавању оних који одскачу својим знањем. Фондација ‘Каћа’ настоји да пружи ослонац управо оним младим људима чији дар превазилази тренутне могућности система, јер ако њих изгубимо, губимо и властиту будућност и способност да се као друштво развијамо.”
Са друге стране, Растко Зељковић из Менсе Босне и Херцеговине упозорио је на посљедице занемаривања натпросјечно интелигентне дјеце:
„Дјеца са високим коефицијентом интелигенције врло често остају несхваћена у редовном наставном процесу. Ако им систем не пружи изазов и подстицајно окружење, њихов дар се лако може претворити у досаду, а потом и у одустајање од учења. Улога Менсе није само да тестира интелигенцију, већ да упозори друштво да се према овим умовима морамо односити са посебном пажњом, пружајући им простор гдје њихов ум може слободно да ствара и напредује.”





Захвалност излагачима и посјетиоцима
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Центар за надареност НАУМ изражавају дубоку захвалност свим говорницима, представницима министарстава, професорима, наставницима, васпитачима, студентима и грађанима који су својим присуством и активним учешћем допринијели квалитету овог округлог стола.
Изузетна посјећеност и жива расправа доказ су да у нашем друштву постоји снажна воља и потреба да се изгради систем у којем ће сваки дар бити препознат, заштићен и усмјерен ка свом пуном остварењу. Центар НАУМ ће, као и до сада, наставити да буде мјесто сусрета, образовања и покретач промјена за бољу будућност наших најдаровитијих генерација.
Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)
Брзи линкови
Најновије вијести
Промовисана монографија „Васпитно-образовне вриједности примјене драмског метода у разредној настави” аутора мр Бранке Лепир-Шиник и проф. др Желимира Драгића
У амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у сриједу, 18. марта 2026. године, у оквиру традиционалне манифестације „Сриједом на Филозофском”, одржана је промоција научне монографије „Васпитно-образовне вриједности примјене драмског метода у разредној настави”. Ово значајно дјело, које доноси свјежину и иновације у наш образовни систем, заједнички потписују мр Бранка Лепир-Шиник и проф. др Желимир Драгић, а објављено је у суиздаваштву Филозофског факултета и издавачке куће „Цврчак” д.о.о. Бања Лука.



Значај драмског метода за савремену учионицу
Догађај је отворила и водила модератор проф. др Тања Станковић-Јанковић, која је присутне провела кроз суштину монографије, настале као плод истраживачког и магистарског рада ауторке Лепир-Шиник. Она је истакла да драмски метод није само игра на сцени, већ дубок антрополошки алат који буди дјечју емпатију, јача комуникацијске вјештине и гради самопоуздање код најмлађих.
Са посебним емоцијама и поносом присутнима се обратила мр Драженка Шобат, професорица разредне наставе у ОШ „Иво Андрић”. Као дугогодишњи практичар и некадашња менторка ауторке, она је истакла немјерљиву вриједност ове књиге за све просвјетне раднике. Посебно је нагласила да монографија нуди чак 13 конкретних припрема за часове, пружајући учитељима готове, креативне алате – попут коришћења лутке у настави – који неупоредиво олакшавају усвајање знања и адаптацију дјеце на школско окружење.

О научном и теоријском значају дјела говорио је проф. др Славиша Јењић, редовни професор Филозофског факултета. Он је похвалио храброст аутора да се ухвате у коштац са традиционалним, „предавачким” приступом настави, истичући да монографија нуди јасне, емпиријски доказане резултате. Његово излагање потврдило је да драмски метод значајно доприноси унапређењу вербалне креативности, тимског рада и моралних особина код ученика, те да дјеца кроз овакву врсту наставе уче са радошћу и без оптерећења.
Круна догађаја било је емотивно обраћање ауторке, мр Бранке Лепир-Шиник, која је упутила ријечи захвалности свом коаутору и ментору проф. др Желимиру Драгићу, рецензентима, факултету и издавачу. Она је истакла да ју је у овом истраживачком походу водила искрена жеља да пробуди дјечју активност и разбије пасивност у учионици. Аутори су изразили наду да ће ова монографија ослободити учитеље страха од нових метода и подстаћи их да храбрије користе драму као средство за цјеловит развој дјетета.

Након званичног дијела, уприличен је коктел гдје су аутори, промотери, студенти и бројни гости наставили дружење у срдачном разговору, дијелећи утиске о књизи која ће, сасвим сигурно, постати незаобилазна литература за све садашње и будуће генерације учитеља.
Захваљујемо се свима који су својим присуством увеличали овај догађај и подржали рад наших аутора!


Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)
Брзи линкови
Најновије вијести
Предавање проф. др Срђана Душанића о вођењу и развоју људи у образовању
У оквиру континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење у сриједу, 25. марта 2026. године у амфитеатру 203 организује интерактивно предавање Вођење и развој људи у образовним институцијама.
Предавање ће одржати декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који седам година обавља функцију декана, изводио је предмете из области организационе психологије, а током своје каријере одржао је више стотина обука и предавања о управљању људима, комуникацији и развоју тимова.
У образовним институцијама многи руководиоци налазе се у ситуацији да управљају људима, иако о тим темама често нису имали прилику систематски учити. Предавање ће се зато бавити неким од кључних питања савременог академског лидерства: како заједно планирати и зашто је то важно, који су основни принципи и најчешће грешке у комуникацији, које су основе квалитетног тимског рада, како мотивисати запослене, који лидерски стилови постоје и када их примјењивати, шта значи ситуационо руковођење, шта утиче на задовољство послом и зашто плата није пресудна, те због чега су повјерење и подршка кључни екстракти развоја.
Предавач ће са учесницима подијелити и своја искуства и лекције из свакодневног вођења, микроситуације које се ријетко налазе у литератури, али из којих се највише учи кроз праксу.
Предавање је намијењено свима који руководе одређеним организационим јединицама и секторима, као што су факултети, катедре, студијски програми, административни и логистички тимови, али и свима које ова тема инспирише и који желе унаприједити сарадњу и рад у својим колективима.
Улаз је слободан.
Добро дошли!

Брзи линкови
Најновије вијести
Округли сто на Филозофском факултету: „Од потенцијала до система: Како друштво гради (или губи) своје таленте?“
Центар за надареност НАУМ Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци организује округли сто посвећен једној од кључних тема у савременом друштву – начину на који препознајемо, развијамо и системски подржавамо таленте.
Округли сто ће бити одржан 19. марта 2026. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци (учионица 216), у периоду од 10 до 14 часова.
Овај догађај окупља представнике академске заједнице, образовних институција, стручних удружења, културних организација и иницијатива које раде на развоју потенцијала дјеце и младих. Кроз двије тематске сесије учесници ће разговарати о начинима препознавања талената, али и о друштвеним и институционалним оквирима који омогућавају (или отежавају) њихов развој.

Позивамо све заинтересоване – студенте, наставнике, родитеље, стручњаке и грађане – да нам се придруже и учествују у разговору о томе како градимо друштво које препознаје и подржава потенцијал.
Добро дошли!

Брзи линкови
Најновије вијести
Филм као чувар идентитета: Саша Хајдуковић о истини, традицији и културној политици
На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци одржана је дванаеста по реду трибина у оквиру пројекта „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Гост овог значајног догађаја био је истакнути филмски и телевизијски редитељ и универзитетски професор Саша Хајдуковић, док је разговор водио Небојша Курузовић.
Кроз отворен и садржајан разговор пред бројном публиком, Хајдуковић се осврнуо на кључне изазове са којима се суочава савремена филмска умјетност, значај очувања културног идентитета, као и на тренутно стање кинематографије у Републици Српској. Овај догађај потврдио је настојање Филозофског факултета да буде централно мјесто стручне и јавне расправе о виталним питањима наше културе.

Филмска умјетност између магије, тржишта и истине
Говорећи о односу културе и традиције, Хајдуковић је истакао да традиција не подразумијева пуко понављање истог обрасца, али ни потпуно рушење постојећих вриједности и стварање свијета изнова. Он је нагласио да је у домаћој култури често присутан дисконтинуитет, што представља изазов за сваког ствараоца.
Осврћући се на моћ филма, познати редитељ је примијетио да је покретна слика некада имала својеврсну магијску сврху, док је данас, усљед технолошког развоја и хиперпродукције, та слика постала свакодневица доступна на сваком телефону. Хајдуковић се посебно дотакао питања ауторског интегритета у времену када тржиште и различити фондови често намећу своје теме и очекивања. Упозорио је да стваралац мора остати вјеран себи и причи коју прича.
„Питање је да дефинишемо шта је истина. Свако има своју истину, а ти као аутор мораш бити вјеран свом осјећању и својим карактерима. Свака врста подилажења зарад нечега, било какви компромиси ради фестивала или нечег другог, стварају рекламу, а не филм или серију“, поручио је Хајдуковић.



Развој кинематографије у Српској и изазови стваралаштва
Посебна пажња током трибине посвећена је стању аудио-визуелног стваралаштва у Републици Српској. Оснивање Аудио-визуелног центра Републике Српске оцијењено је као кључан и позитиван искорак који пружа институционалну подршку домаћим ауторима. Међутим, Хајдуковић је упозорио да се резултати не могу очекивати преко ноћи. За озбиљну филмску индустрију потребан је континуитет у раду, јака база образованих кадрова са Академије умјетности и вријеме како би се развиле пратеће занатске струке које чине кичму сваког филмског сета.




Публика је имала прилику да чује и детаље о раду на новим пројектима, са посебним освртом на предстојећу серију „Тврђава“. Ријеч је о изузетно захтјевном подухвату који обрађује осјетљиве историјске и националне теме. Редитељ је објаснио да је приликом обраде оваквих тема најважније избјећи замке јефтине пропаганде и мржње те умјесто тога понудити искрену причу која прати људске судбине у тешким временима.
Дванаеста трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“ још једном је показала важност дијалога о националној култури. Филозофски факултет наставља са овом позитивном праксом, позивајући све студенте, академске раднике и грађане да прате будуће активности и буду дио овог важног културног пројекта.

Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)
Брзи линкови
Најновије вијести
Промоција научне монографије о примјени драмског метода у настави
У склопу традиционалне манифестације „Сриједом на Филозофском“ 18. марта 2026. године, с почетком у 12 часова у амфитеатру 203 одржаће се промоција научне монографије Васпитно-образовне вриједности примјене драмског метода у разредној настави аутора мр Бранке Лепир-Шиник и проф. др Желимира Драгића. Монографија је настала у саиздаваштву Филозофског факултета и издавачке куће „Цврчак“ д.о.о. Бања Лука.
Васпитно-образовни значај драмског метода у настави
Из позоришта су дошле прве смјернице о организовању наставе са драмским обиљежјима, а с обзиром на то да у свијету већ дуго постоји пракса примјене драме у настави, на драмску педагогију се гледа као на методички апарат којим се остварују васпитно-образовни исходи наставе. Будући да се на нашим просторима није истраживала ова педагошко-методичка проблематика, овом монографијом жељели смо да широј јавности представимо неке васпитно-образовне вриједности примјене драмског метода у разредној настави.
Резултати су показали да су на свим мјерењима ученици који су били изложени примјени драмског метода имали боља постигнућа. Све ово упућује на то да је драмски метод ученицима прихватљив и занимљив, да радо сарађују, развијају толеранцију, креативније се испољавају и, што је најбитније, стичу нова знања заснована на (пр)оживљеном искуству.
Из ове научне монографије произлази јасан став о томе да драмски метод треба да има своје мјесто у наставној пракси. С обзиром на то да резултати овог истраживања показују да је драмски метод иновативан и плодотворан метод рада, којим се остварују резултати ученика вриједни пажње, очигледно постоји и потреба да учитељи код нас буду више упознати с његовом примјеном. Драмски метод широм свијета показује само позитивне ефекте, а овим истраживањем потврђено је да су ти ефекти присутни и код нас, само не у обиму у ком би требало.
На промоцији научне монографије говориће проф. др Славиша Јењић, редовни професор Филозофског факултета у Бањој Луци и мр Драженка Шобат, професор разредне у основној школи „Иво Андрић“ Бања Лука. Модератор промоције је проф. др Тања Станковић-Јанковић, редовни професор Филозофског факултета у Бањој Луци.

Брзи линкови
Најновије вијести
Представљен рад Центра за надареност НАУМ у емисији „Генерација З“ на РТРС-у
У оквиру популарне емисије „Генерација З“, која се емитује на програму Радио-телевизије Републике Српске (РТРС), представљен је рад и мисија Центра за надареност НАУМ, који дјелује при Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци.
У емисији је гостовала проф. др Милица Дробац Павићевић, руководилац Центра, која је широј јавности представила напоре факултета да се кроз системску подршку препознају, оснаже и прате надарени ученици и млади истраживачи.
Системска подршка за младе таленте и истраживаче
Професорица Дробац Павићевић је током гостовања истакла да Центар НАУМ настоји премостити јаз у постојећем образовном систему пружањем програма и радионица који подстичу виши ниво мишљења и креативност. „Важно је стварати прилике у којима млади могу развијати своје потенцијале, постављати питања, истраживати и расти“, нагласила је професорка, додајући да се кроз сарадњу са школама и родитељима гради мрежа подршке која досеже од предшколског узраста до студентских дана.
Искуства ученика: Од драматургије до археологије и електронике
Посебну вриједност емисији дало је учешће младих који су директни корисници програма Центра и партнери у истраживачком раду:
- Павле Милекић и Маја Глумац подијелили су своја искуства из активности Центра „Наум“, наглашавајући значај окружења које не само да препознаје њихов драмски и књижевни таленат, већ им даје потпуну слободу изражавања.
- Матија Благојевић и Давид Бојановић представили су свој рад у областима археологије и електронике, говорећи о искуствима из Истраживачке станице Петница и значају менторског рада на комплексним пројектима.
Циљ гостовања био је подизање свијести о важности правовременог препознавања талента и подршке коју академска заједница, кроз Филозофски факултет, пружа друштву. Наглашено је да оцјена у школи није једино мјерило способности, те да Центар НАУМ нуди садржаје који по својој комплексности превазилазе стандардне наставне планове.
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, путем Центра НАУМ, наставља своју мисију изградње повјерења и сарадње са локалном заједницом, заговарајући бољи статус надарене дјеце и младих у Републици Српској.
Цијели снимак емисије можете погледати на званичном Јутјуб каналу РТРС-а: