Изложба „Срби у Великој источној кризи (1875-1878)“

Изложба „Срби у Великој источној кризи (1875-1878)“

filozofski-small
news-image

Поводом обиљежавања 150 година од почетка Велике источне кризе, Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“ организује свечано отварање изложбе „Срби у Великој источној кризи (1875-1878). 150 година од почетка ратова за ослобођење и уједињење“. Изложба ће бити отворена 19. маја 2025. године у 11.00 часова у изложбеном простору Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци на другом спрату.

Аутори изложбе су проф. др Боривоје Милошевић и доц. др Радован Субић, са Катедре за историју.

Изложба се реализује под покровитељством Кабинета предсједника Републике Српске Милорада Додика. 

Седмица једнакости, инклузије и различитости (16-23. мај 2025.)

Седмица једнакости, инклузије и различитости (16-23. мај 2025.)

filozofski-small
news-image

Универзитет у Бањој Луци, са својим јединицама Филозофским факултетом и Центром за подршку студентима са инвалидитетом организује низ активности под називом Седмица једнакости, инклузије и различитости, од 16-23. маја 2025. године. Активности се организују, поред осталог, у склопу дјеловања АКРОС алијансе чији је наш универзитет члан.

Планирано је неколико догађаја за студенте, запослене и грађане:

  • Петак,16.05. у 10.00 часова – Радионица „Сва лица приступачности“ у сарадњи са Удружењем младих са инвалидитетом ИнфоПарт; Плава сала, Филозофски факултет

  • Сриједа, 21.05. у 12.00 часова  – Филмозофија – анализа тематског филма о инклузији „Чудо“ („Wonder“);  Плава сала, Филозофски факултет; водитељи Марија Пешевић, Милица Ћурчија

  • Четвртак, 22.05. у 12.00 – Радионица професионалног усавршавања наставног особља УНИБЛ: „Развој приступачне и инклузивне наставе“; Амфитеатар 203, Филозофски факултет; водитељи Драженко Јоргић, Бојана Трбић

  • Петак, 23.05. 2025. у 11.00 – Међународна панел дискусија о инклузивности у академском окружењу (онлајн)

УНИБЛ је дио међународне АКРОС алијансе која окупља десет угледних европских универзитета. Мисија алијансе је изградња јединственог, отвореног и инклузивног простора високог образовања. У наредне четири године су планиране бројне иницијативе као што је прилагођавање студијских програма, развој програма цјеложивотног учења и микро-квалификација, јачање каријерног савјетовања и предузетничких вјештина студената, унапређење универзитетске инкклузивности, развој наставничких компетенција и дигиталних капацитета путем е-кампуса итд.

Унапређење наставне праксе: Комуникација као основ успјешне наставе

Унапређење наставне праксе: Комуникација као основ успјешне наставе

filozofski-small
news-image

У оквиру циклуса професионалног усавршавања за унапређење наставног процеса на Универзитету у Бањој Луци, у сриједу, 15. маја 2025. године, на Филозофском факултету одржано је предавање на тему „Комуникација са студентима“. Предавање су одржали проф. др Срђан Душанић и проф. др Синиша Лакић, у присуству наставника и сарадника са различитих организационих јединица Универзитета.

Циљ предавања био је указати на важност квалитетне и транспарентне комуникације у наставном процесу, као једног од темеља успјешног преношења знања и изградње повјерења између наставника и студената. Истакнуто је да чак и када наставник посједује стручно знање и предавачке вјештине, неадекватна комуникација може довести до неразумијевања, демотивације и општег незадовољства студената.

На слајдовима који су пратили излагање, предавачи су покренули интерактиван дијалог са публиком постављајући питање:

„Опишите идеалну комуникацију између вас и студената. Шта студенти очекују од вас, а шта ви од њих?“

Сви присутни, долазећи из различитих научних области, имали су прилику да из свог угла опишу како виде здраву, функционалну и продуктивну комуникацију у академском окружењу. Управо та размјена мишљења и искустава из различитих наставних контекста (друштвених, техничких, природних и хуманистичких наука) представљала је посебну вриједност ове едукације.

У фокусу дискусије били су темељни елементи као што су:

  • професионалност и јасна структура обавеза,
  • обострано поштовање и уважавање,
  • подржавајућа клима у учионици,
  • мотивишућа комуникација и отворен дијалог.

Кроз овакву динамичну и отворену размјену искустава учесници су могли да увиде колико је индивидуални приступ комуникацији важан и колико зависи од контекста сваке области.

Филозофски факултет ће наставити са реализацијом овог циклуса обука, чиме показује јасну посвећеност квалитету наставе, континуираном учењу и професионалном развоју наставног кадра на Универзитету у Бањој Луци.

Фото: Н. Малешевић

Одржан округли сто „Суверенитет некад и сад“ – плодотворна академска расправа

Одржан округли сто „Суверенитет некад и сад“ – плодотворна академска расправа

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци данас 14.05.2025., у Плавој сали, успјешно је одржан округли сто под називом „Суверенитет некад и сад (политички, културни и научни)“. Овај значајан академски скуп окупио је еминентне стручњаке из различитих области друштвено-хуманистичких наука, са циљем да понуди научне одговоре на увијек актуелну тему суверенитета и подстакне широку академску и друштвену расправу.

Приликом отварања скупа, доц. др Радован Субић са Катедре за историју, један од организатора, истакао је континуитет оваквих догађаја на Факултету: „Филозофски факултет у Бањој Луци већ трећу годину заредом организује округле столове са циљем промишљања кључних питања друштвених и хуманистичких наука. Јасно је да је данас питање суверенитета у фокусу пажње, можда више него икад до сада. С тим циљем окупили смо релевантну групу учесника и вјерујем да ће данашњи округли сто понудити одговоре на многа питања, а једно од њих је да ли суверенитет може да постоји без политичке, културне или научне основе.“ Овакав приступ наговијестио је ширину и дубину расправе која је услиједила.

У том духу, учесници су анализирали положај мањих народа и њихове могућности да очувају сувереност у савременом свијету. Професор др Милош Ковић је, говорећи о потреби „ресуверенизације српске историографије“, нагласио важност „повратка на аутентично, сопствено становиште“ и ослобађања од „туђинских наочара“ у сагледавању прошлости и садашњости, те да „размишљање о томе гдје смо, шта радимо и куда идемо, мора да буде утемељено у открићу ‘ко смо ми’.“ С друге стране, професор др Зоран Чворовић указао је на суверенитет као „фактичку категорију“, истичући његов значај у „процесима ресуверенизације Републике Српске, односно враћања изворном Дејтону,“ и нагласио да је „задатак Републике Српске да на конкретним дјелима покаже да је апарат који јој оспорава суверенитет, заправо несуверен.“

Округли сто је био посвећен и другим кључним питањима: у каквом су односу политичка, културна и научна сувереност, могу ли наука и култура бити аутентичне без политичке слободе, те какву улогу у очувању идентитета има Српска православна црква. Посебна пажња посвећена је и савременим примјерима угрожавања суверенитета, укључујући питање Косова и Метохије и притиске на Републику Српску, уз анализу примјењивости класичних дефиниција суверенитета, попут оних Жана Бодена и Карла Шмита, у данашњем контексту.

Својим излагањима и учешћем у дискусији, коју је модерирао доц. др Радован Субић, допринос овој свеобухватној расправи дали су и проф. др Дарко Ђого, који је промишљао о слободи и суверености као богословској категорији, Дејан Дошлић, МА, са освртом на катехонску идеју и самодржавље у српском средњем вијеку, Петар Ћурчић, МА, који је анализирао малодржавне концепције и њихове могућности, Марко Ромић, МА, бавећи се сложеним односом суверенитета и Дејтонског споразума, те доц. др Нина Сајић, која је изложила теоријске и практичне аспекте парадипломатије у савременом полицентричном свијету. 

Свако излагање праћено је конструктивном дискусијом, што је допринијело свеобухватном сагледавању комплексности теме суверенитета из различитих углова. Округли сто је још једном потврдио улогу Филозофског факултета као мјеста критичког промишљања и плодотворног дијалога о кључним друштвеним и националним питањима.

Захваљујемо свим учесницима и публици на доприносу успјешној реализацији овог важног догађаја.

Фото: Н. Малешевић

Проф. др Страхиња Димитријевић боравио на Одјелу за психологију Свеучилишта у Задру

Проф. др Страхиња Димитријевић боравио на Одјелу за психологију Свеучилишта у Задру

filozofski-small
news-image

У оквиру Erasmus+ KA171 програма наставничке мобилности, проф. др Страхиња Димитријевић је у периоду од 5. до 9. маја 2025. године боравио на Одјелу за психологију Свеучилишта у Задру.

Током своје посјете, проф. Димитријевић је одржао три предавања студентима прве и друге године студија, обрађујући актуелне теме из когнитивне психологије и примјењене статистике. Предавања су била интерактивна, с посебним фокусом на практичну примјену психологије у образовном контексту, што је изазвало интересовање код студената.

У оквиру службеног дијела боравка, проф. Димитријевић се састао с проф. др Андреом Токић, замјеницом прочелнице Одјела за психологију, с којом је разговарао о добрим праксама у настави, могућностима академске размјене, као и потенцијалним правцима будуће сарадње између матичних институција. Састанак је протекао у срдачној атмосфери, уз обострано исказано интересовање за развој заједничких пројеката у области високог образовања и психологије.

Успјешна реализација Erasmus+ мобилности на Педагошком факултету Универзитета Палацког у Оломоуцу

Успјешна реализација Erasmus+ мобилности на Педагошком факултету Универзитета Палацког у Оломоуцу

filozofski-small
news-image

Делегација Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци у саставу др Славиша Јењић, др Драженко Јоргић и др Тања Глишић, у оквиру програма „Erasmus+ KA 171“, успјешно су реализовали посјету Педагошком факултету Универзитета Палацког у Оломоуцу (Република Чешка) у периоду од 22. до 25. априла 2025. године.

Посјета је била усмјерена на:

  • Остваривање међународне академске сарадње
  • Реализацију гостујућих предавања за студенте
  • Унапређење академске размјене између двије институције

Представници нашег факултета одржали су у два наврата предавања за студенте предшколског васпитања и још неких студијских програма.Ова посјета представља важан корак у јачању међународних академских веза и пружа изузетну прилику за размјену знања, искустава и педагошких приступа између наше и других међународних институција. „Erasmus+ програм КА 171“ омогућава нашим наставницима и студентима да прошире своје академске хоризонте и допринесу међународној академској заједници.Реализована мобилност потврђује опредијељеност Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци ка континуираном унапређењу међународне сарадње и академског развоја

Јелена Црнчевић из НЛБ Банке Бања Лука одржала предавање о организационој култури

Јелена Црнчевић из НЛБ Банке Бања Лука одржала предавање о организационој култури

filozofski-small
news-image

Студенти психологије Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци су у уторак, 13. маја 2025. године, имали прилику да присуствују предавању посвећеном организационој култури и њеном значају у савременом пословном окружењу.

Предавање је реализовано у оквиру наставе проф. др Срђана Душанића, који на Катедри за психологију предаје предмете из области социјалне и организацијске психологије.

Предавач је била Јелена Црнчевић, психолог са вишегодишњим искуством у области управљања људским ресурсима и организационог развоја, запослена у НЛБ банци а.д. Бања Лука. Њен фокус вишегодишњег професионалног дјеловања управо је област организационе културе, развоја тимова и мјерења интерних процеса у компанијама, а своје искуство и знање студентима је приближила кроз предавање под називом: „Мјерење организационе културе кроз Competing Values Framework: од теорије ка пракси“.

Током предавања, студенти су имали прилику да се упознају са појмом организационе културе као скупа норми, вриједности, ставова, претпоставки и симбола који обликују начин функционисања сваке организације. Посебан акценат стављен је на Competing Values Framework – модел који се користи за процјену и мјерење доминантних културних типова унутар организација.

Кроз визуелне моделе и конкретне примјере из корпоративне праксе, обрађени су појмови као што су организациона култура као ледени бријег, психолошки климат организације, значај колективног система значења, као и улога симболичких и когнитивних садржаја у интерпретацији стварности и понашању запослених. Посебно је наглашено како људи не реагују на реалност онакву каква јесте, већ на своју интерпретацију те реалности, што организациону културу чини кључним елементом у креирању односа, доношењу одлука и успјешном тимском раду.

Предавање је реализовано у оквиру споразума о сарадњи који је Филозофски факултет потписао са НЛБ банком почетком 2024. године, с циљем подстицања личног развоја, размјене знања и пружања практичног увида студентима у актуелне процесе који обликују модерно радно окружење.

Ова сарадња представља снажан примјер доброг умрежавања између академске заједнице и привреде, у служби образовања, запошљивости и савременог разумјевања међуљудских односа унутар организација.

Фото: Н. Малешевић

Жељко Шарић и студенткиње филозофије учествовали на Трећем Фарском филозофском симпозијуму

Жељко Шарић и студенткиње филозофије учествовали на Трећем Фарском филозофском симпозијуму

filozofski-small
news-image

Жељко Шарић, виши асистент на Филозофском факултету у Бањој Луци, заједно са студенткињама филозофије Наталијом Медојевић и Николином Томић, учествовао је на Трећем Фарском филозофском симпозијуму који се од 28. априла до 1. маја ове године одржао у импресивним зидинама Старог града на Хвару. Овај јединствени догађај, под називом „Насупрот злу“, окупио је филозофе, теоретичаре и умјетнике из цијеле Европе, а домаћин је био Музеј Старог града.

Под ведрим јадранским небом и у амбијенту ренесансног дворца Тврдaљ, учесници су расправљали о најстаријем, а уједно и најсложенијем филозофском питању – природи зла и могућим опозицијама које му човјек учењем, дјелом и вјеровањем ствара. Као мото скупа одабран је Хекторовићев камени натпис изнад захода у Тврдaљу:

SI TE NOSTI CUR SUPERBIS

Ако се познајеш, чему се охолиш?

Тема је била сажета овако:

„Иако се понекад чини да је зло свеприсутно, да су му коријени метафизички, чињеница је да оно није онтолошко: зло не постоји у међузвјезданом простору космоса, нити у квантним силама микрокосмоса“.

Па ипак, опреке злу, које описујемо многим дубоко дојмљивим називима, нису у стању пружити одговарајућу протутежу готово опипљивој сили коју испољава ријеч зло. Зло је, заједно с његовим опрекама, присутно само у свијету човјека и само их човјек придаје свијету који га окружује.

Од почетака филозофије, као и религије, проблем зла, као и одговор, супротстављање злу, проналажење вриједности које су му опрека, постоје као једно од најважнијих питања за људски живот.“

У таквом интелектуалном амбијенту, Шарић је излагао свој рад под насловом „Проблем зла и добра кроз призму теорије еволуције: увиди Денета и Докинса“, у којем је покушао повезати филозофску рефлексију о моралним категоријама са савременим ауторима Данијелом Денетом и Ричардом Докинсом. Истакао је како еволуциона теорија, иако незобилазна у објашњењу биолошких процеса, може понудити само ограничене увиде у природу зла – јер оно настаје тек кад се груби механизми природе сретну с људском свијешћу и моралном рефлексијом.

Студенткиње Наталија Медојевић и Николина Томић нису биле само тихе пратиље, већ су активно учествовале у радионицама и панел-дискусијама о етици у дигиталном добу и границама људске одговорности. Како је истакла Медојевић: „Сусрет с колегама из разних земаља отворио ми је очи за то колико језици и традиције обликују наше разумијевање добра и зла.“

Осим стручних излагања, симпозиј је понудио и изложбу Window View Уроша Абрама, пројекцију филма Бојана Брецелја „У моје име“ и музичко-поетску вече с Тинкаром Ковач и Урошем Цингесаром. У паузама између предавања, уз чашу локалног далматинског плавца, учесници су размјењивали идеје на каменим зидинама Старог града, уживајући у погледу на бескрајно плаветнило Јадрана.

По ријечима организатора, Трећи Фарски симпозиј управо у томе види своју снагу: у споју респекта према дугој традицији филозофске мисли и отворености за интердисциплинарне и креативне приступе.

Позив на серију радионица ”Развој пројектних апликација – од идеје до реализације”

Позив на серију радионица ”Развој пројектних апликација – од идеје до реализације”

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, организује серију радионица о припреми и имплементацији пројекaта на националном и међународном нивоу.

Радионица је отворена за академско и административно особље Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Учешће је бесплатно, број мјеста је ограничен, а предност имају кандидати који се први пријаве. 

Радионице ће бити одржане у четири термина у трајању од по три сата: 16.05., 23.05., 30.05. и 13.06.2025. године (13,00-16,00 часова) уз обавезно присуство на свим радионицама. 

Водитељке радионица су доц. др Анђела Пепић, руководитељка Центра за развој и подршку истраживању Универзитета у Бањој Луци и Милица Марић, пројект менаџерка у Центру.  

У току првог дана радионице учесници ће имати прилику да се упознају са теоријским оквиром и основним дефиницијама у пројектном менаџменту, управљању пројектним циклусом и начинима идентификације различитих актера унутар пројектног циклуса (интерни и екстерни).

Други дан радионице биће посвећен прегледу различитих политика и стратегија на свјетском (УН Циљеви одрживог развоја), европском (стратегије и политике Европске уније) и националном нивоу (политике и стратегије у Републици Српској/Босни и Херцеговини) и идентификацији постојећих програма и схема финансирања истраживања и развоја, те позива специфичних за друштвено-хуманистичке области.

Трећи блок радионице посвећен је детаљном увиду у приступ логичког оквира и разраду матрице логичког оквира, као једног од приступа дизајну пројектне апликације уз практичан рад на развоју/концептуализацији пројекта индивидуално или у групама.

Током четвртог дана радионице полазници ће стећи детаљан увид у приступ базиран на евалуацијским критеријима и практичном раду на развоју пројекта. 

Пријаве су отворене до: 15.05.2025. до 16,00 часова.

Заинтересовани се могу пријавити путем линка: Пријава.

За све додатне информације: dragan.dragomirovic@ff.unibl.org

Радионица се организује у оквиру међународног пројекта „Одговори кроз политике – Имплементација и подршка у изради политика из области науке и иновација на Западном Балкану – POLICY ANSWERS” (Хоризонт Европа), у којем је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци један од партнера.  

Више информација о пројекту POLICY ANSWERS:

•Интернeтска страница: www.westernbalkans-infohub.eu

•Фејсбук: https://www.facebook.com/WBInfoHub

•Линкдин: https://www.linkedin.com/company/wbinfohub

•Tвитер: https://twitter.com/WBInfoHub

•Јутјуб канал: https://www.youtube.com/channel/UC9aLLG2bY28G9fFp2kIOkAg

•Електронска пошта: policy-answers@westernbalkans-infohub.eu

Професор Драгић са студентима  Учитељског студија посјетио ОШ „Васа Чубриловић“ у Градишци

Професор Драгић са студентима Учитељског студија посјетио ОШ „Васа Чубриловић“ у Градишци

filozofski-small
news-image

Дана 28. априла 2025. гтодине студенти четврте године Учитељског студија посјетили су основну школу „Васа Чубриловић“ Градишка. Посјета је реализована у циљу јачања методичких компетенција студената Филозофског факултета за рад с ученицима са сметњама у учењу. Студенти су боравили у специјалним одјељењима ове школе и пратили дио реализације тзв. посебне наставе. Ову посјету предводио је доц. др Желимир Драгић.

Задовољство овом посјетом изразио је директор ове веома успјешне школе, господин Владо Станишљевић, који је студентима, заједно са члановима стручног тима школе представио програм рада у специјалним одјељењима.