Аутор: mania
Унапређење рада са даровитим ученицима у умјетности кроз билатерални пројекат БиХ и Словеније
У оквиру билатералног научноистраживачког пројекта „Унапређивање истраживачког приступа у раду са даровитим ученицима у умјетности“, који се реализује у склопу научне и технолошке сарадње између Босне и Херцеговине и Републике Словеније за период 2024–2025. година, професори проф. др Мирослав Дрљача, проф. др Тамара Прибишев-Белеслин и проф. др Милица Дробац-Павићевић боравили су у службеној посјети Педагошком факултету Универзитета у Марибору 19. и 20. децембра 2024. године.
Током радног састанка са словеначким колегама реализоване су планиране активности у вези са израдом методологије истраживања, која ће представљати кључни основ за даљи рад на пројекту. Размјена искустава и идеја између истраживача из обје земље додатно је ојачала сарадњу и отворила нове могућности за унапређење педагошких приступа у раду са даровитим ученицима у области умјетности.
Ова посјета представља важан корак у јачању научне сарадње између БиХ и Словеније, истовремено афирмишући значај интердисциплинарног истраживања у образовању и умјетности. Сигурни смо да ће резултати овог пројекта допринијети развоју иновативних приступа који ће подржати даровите ученике у њиховом креативном и академском развоју.
Брзи линкови
Најновије вијести
Промоција приручника „На точковима толеранције“
Приручник је настао у склопу пројекта „На точковима толеранције“ који је усмјерен на проблем високе стопе напуштања основног образовања ученика ромске етничке припадности, што посљеднично води ка ниском степену образовања младих Рома. Њихов ограничен и/или недовољно квалитетан приступ образовању, удаљава их од могућности формалног запослења и адекватних прихода, те води ка ризику од сиромаштва. Одустајање од школовања представља проблем који не само што штети квалитету живота ромске групе, већ и друштву у цјелини.
Стога, пројекат је имао за циљ унапређење положаја младих Рома у оквиру образовног система и социјалне инклузије на нивоу који ће омогућити задржавање ромских ученика у школским клупама. Пројекат је реализован током 2021/22 године испред Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у сарадњи са ОШ „Бранко Ћопић“ Прњавор. Пројекат је реализован уз финансијску подршку Града Прњавор.
Главни дио приручника фокусира се на опис превентивно-интервентног модела сузбијања предрасуда кроз три модула:
- подучавање кроз едукативно-психолошке радионице
- развијање позитивног парасоцијалног, медијски посредованог контакта
- подстицање позитивног, директног међуетничког контакта
Описани су теоријски темељи и емпиријски налази који подржавају овај приступ, а приручник нуди конкретне примјере радионица и добре праксе за све три модула, пружајући читаоцима алате и смјернице за имплементацију оваквих активности у њиховим заједницама и школама.
Приручник „На точковима толеранције“ стога није само збир теоријских сазнања, већ практичан водич који може послужити наставницима, психолозима, педагозима и другим стручњацима који раде са младима на развијању позитивнијих, толерантнијих међуетничких ставова и промовисању друштвених вриједности прихватања и поштовања различитости. Практичне импликације произашле из овог приручника, а које могу помоћи у развијању позитивних друштвених ставова према припадницима мањинских и маргинализованих група и унаприједити њихову социјалну инклузију, примјењиве су у програмима сузбијања предрасуда према припадницима било које мањинске, маргинализоване групе.
Позивамо вас да нам се придружите на промоцији приручника „На точковима толеранције“!
Дођите по знања која нам могу помоћи да омогућимо свакој младој особи да оствари свој пуни потенцијал!
Дођите да нам помогнете у развијању толеранције у друштву које је почело да заборавља неке од најважнијих вриједности.
Када? 27.12.2024.
Вријеме? 12 часова
Гдје? Плава сала, Филозофски факултет, Универзитет у Бањој Луци
Брзи линкови
Најновије вијести
Разумијевање ECTS бодова – од теорије до праксе | професионално усавршавање наставног особља
У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему Разумијевање ECTS бодова – од теорије до праксе у сриједу, 25.12.2024. године у 12 часова у амфитеатру 203.
Предавање ће одржати мр Душка Радмановић из Агенције за високо образовање РС. Излагала је на бројним међународним конференцијама и аутор је више научних и стручних радова који се баве тематиком образовања. У Агенцији за високо образовање Републике Српске ради од оснивања Агенције 2011. године, првобитно као руководилац Одјељења за међународну сарадњу и осигурање квалитета, а од 2021. године као помоћник директора за акредитацију и међународну сарадњу. Од априла 2017. године у два мандата је обављала дужност члана извршног одбора Мреже агенција за осигурање квалитета у високом образовању Централне и Источне Европе (CEENQA), а у једном мандату и потпредсједника ове мреже. Током претходних 20 година активно је учествовала у изради низа законских и подзаконских аката из области образовања, као и стратегија и докумената система обезбјеђења квалитета. Била је на челу тима задуженог за израду Стандарда за акредитацију високошколских установа и Стандарда за акредитацију студијских програма првог и другог циклуса.
Шта је ECTS? Систем преноса и акумулације бодова који омогућава мобилност студената између високошколских установа које користе систем, повезаност исхода учења с радним оптерећењем студената, транспарентност програма и диплома.
Радно оптерећење студента – шта стоји иза једног бода? Како израчунати оптерећење студента? Предавања, вјежбе, пројекти, задаци, радови, дисертације, семинари, пракса и уопште самостални рад студента. Како израчунати оптерећење у самосталном раду?
1 ECTS = 30 сати рада, односно 40 сати рада (пун сат од 60 минута) седмично 45 радних седмица у академској години = 60 ECTS. Да ли је ово увијек могуће у реалности? Примјер веома захтјевног предмета. Да ли број бодова одражава тежину предмета или радно оптерећење потребно за достизање исхода учења и да ли је то исто?
Мјерење оптерећења студената – редовно анкетирање студената с циљем процјене стварног радног оптерећења по предметима – прилагођавање наставних планова и програма.
Акумулација бодова – омогућава пребацивање између различитих установа и програма. Обезбјеђује повезивање бодова с исходима учења и радним оптерећењем.
ECTS – додатак дипломи (детаљан опис квалификација и активности), дигитални алати, информациони водич за студенте и мобилност (уговор о учењу – learning agreement).
Важност ECTS система приликом мобилности на високошколске установе које не користе ECTS, као и приликом оснивања заједничких студијских програма (joint programs, double degree). Примјер плана заједничког студијског програма са установом која не користи ECTS систем.
ECTS и захтјеви стандарда за акредитацију – вредновање праксе и изборних предмета.
Важно!
Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.
Брзи линкови
Најновије вијести
Легат емеритуса Бранка Милосављевића
На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 17.12.2024. године постављен је легат професора емеритуса др Бранка Милосављевића. Ради се о 360 књига доминантно из области психологије, али и других научних дисциплина. У питању су бројни уџбеници, монографије, зборници, те одређен број ријетких књига старијег издања. Књиге је Факултету великодушно поклонила удовица професора, госпођа Марица Милосављевић. Овај књижни фонд је постављен у свечаној Плавој сали Филозофског факултета. Изражавамо искрену захвалност госпођи Марици, ове књиге представљају трајно насљеђе које ће чувати успомену на нашег великог професора, човјека и пријатеља.
Професор Бранко Милосављевић рођен је 14. октобра 1936. године у мјесту Винска, општина Босански Брод. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1963. године, а на Филозофском факултету у Загребу је магистрирао (1975. године) и докторирао (1979. године). На Филозофском факултету у Бањој Луци је радио од 1994. године. Био је предлагач оснивања студија психологије и први шеф Одсјека за психологију (од 1994. до 2001. године). У звање редовног професора из области социјалне психологије је изабран 1998. године, а звање професора емеритуса је добио 2009. године на Универзитету у Бањој Луци. Био је оснивач и први предсједник Друштва психолога Републике Српске (2003. године). Преминуо је 24.02.2020. године у Приједору, након краће болести.
Памтимо га као врхунског професионалца, поштеног, одговорног, принципијелног, ненаметљивог, добронамјерног, хуманисту… Сјећање на професора Милосављевића живи у нама и наставиће да инспирише будуће генерације!
Брзи линкови
Најновије вијести
Отворена канцеларија Програмског тима за подршку професионалног усавршавања на УНИБЛ
У понедјељак, 16.12.2024. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, свечано је отворена канцеларија Програмског тима за подршку професионалног усавршавања наставног и ненаставног особља на Универзитету у Бањој Луци која дјелује унутар Центра за цјеложивотно учење. Циљ активности Програмског тима је да кроз едукације, консултације, истраживања, сарадњу и друге видове стручне подршке доприноси јачању наставничких, научних и стручних компетенција и развијању нових наставних пракси и технологија, те континуираном побољшању квалитета наставног процеса и усклађености учења и подучавања са потребама студената.
Оснивање Програмског тима за подршку стручном усавршавању наставног и ненаставног особља на Универзитету у Бањој Луци је једна од активности Еразмус+ пројекта MAnagerial and GoverNance Enhancement through Teaching (Повећање менаџерских и управљачких вјештина кроз наставу) – MAGNET који има за циљ оснаживање универзитетске педагогије усмјерене ка развоју компетенција, кроз оснивање центара за подучавање и учење (CTL) и успостављање универзитетске мреже која ће се бавити изазовима прелаза ка активној и интерактивној култури наставе и учења на високошколским институцијама Западног Балкана BALKANETUP.
Отварању канцеларије присуствовала је проф. др Милица Балабан, проректорица за наставу, студентска питања и квалитет која је исказала задовољство због досадашњег дјеловања Филозофског факлултета у области професионалног развоја и усавршавања наставника и сарадника Универзитета у Бањој Луци те указала на могућности даљег развоја и дјеловања канцеларије Програмског тима за подршку професионалног усавршавања наставног и ненаставног особља на Универзитету у Бањој Луци, доц. др Дејан Бранковић, продекан за наставу Машинског факултета и доц. др Дејан Васић, продекан за наставу Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањој Луци, проф. др Тања Станковић-Јанковић, координаторица Програмског тима, проф. др Тамара Прибишев Белескин, координаторица пројекта Повећање менаџерских и управљачких вјештина кроз наставу, доц. др Драган Партало, продекан за наставу Филозофског факултета, проф. др Драженко Јоргић, руководилац Центра за цјеложивотно учење, проф. Др Сања Партало чланица пројектног тима, те наставници и административно особље Филозофског факултета.
Фото: Н. Малешевић
Брзи линкови
Најновије вијести
Предавање: Зашто наука није “само теорија“?
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор организују серију предавања намијењених широј заједници са жељом да помогнемо нашим суграђанима у суочавању са различитим изазовима, али и да их подстакнемо на здравије и продуховљеније животне стилове.
Oсмо предавање на тему Зашто наука није “само теорија“? одржаће проф. др Мирослав Дринић и Мирослав Галић, ма, са Катедре за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Иако није савремен, феномен одбацивања науке је нарочито изражен у нашем добу захваљујући могућности немодерираног и неуређеног ширења информација путем друштвених мрежа. Незнање једног појединца постало је изједначено са знањем многих стручњака. Од равне Земље, преко креационизма до антивакцинације, количина генерисаних глупости у које јавност све више вјерује достигла је свој врхунац. Упркос томе што представља најбољи тренутно расположиви начин спознаје и разумијевања свијета, наука је кроз максиму да је„само теорија“ сведена на једно од безброј могућих „знања“.
У овом предавању жељели бисмо у интеракцији с Бањалучанима дискутовати о томе шта наука заиста јесте, која су њена ограничења, који су њени циљеви, а нарочито који су то феномени који прате научно истраживање и често му се „мијешају у посао“.
Разговараће се о начину на који науку можемо разликовати од не-науке, позивајући се на неке од најзначајнијих теорија унутар филозофије науке, стренећи самокритичком закључку у ком се показује да и наука сама понекад ради против себе.
Предавање ће се одржати у суботу, 21.12.2024. године у 18 часова у Вијећници Банског двора.
Молим Вас да прослиједите позив онима за које сматрате да би ово предавање било занимљиво и корисно.
Улаз је слободан, добро дошли!
Брзи линкови
Најновије вијести
Анкетирање студената у зимском семестру академске 2024/2025
Правилником о анкетирању студената о квалитету наставног процеса (даље: Правилник), који је 27.4.2023. године усвојио Сенат Универзитета у Бањој Луци, регулише се студентско анкетирање као специфичан вид студентског вредновања квалитета наставног процеса.
Студентским анкетирањем о квалитету наставног процеса стичу се сазнања о мишљењу студената у погледу квалитета студија, што чини основ за предузимање мјера у циљу његовог унапређења. Спровођење студентског анкетирања квалитета студија засновано је на сљедећим начелима: добровољности, анонимности, неутралности и заштити дигнитета лица чији је рад предмет вредновања.
У поступку анкетирања обезбјеђује се анонимност студената.
Анкетирање ће се вршити електронским путем – помоћу веб сервиса еСтудент. У задатом периоду трајања анкете студенти могу да попуњавају анкетне обрасце. Анкетни упитник садржи питања (тврдње), подијељена по областима студентског анкетирања дефинисане чланом 2. Правилника, са понуђеним оцјенама и одговорима. Такође, студентима се пружа могућност да изнесу своје коментаре, запажања и приједлоге. Чланом 7. Правилника је прописано да „су анкетирањем обухваћени они студенти, који су до момента спровођења анкете присуствовали најмање на 70% одржаних часова предавања и вјежби у текућем семестру“.
Поступак анкетирања студената биће реализован у периоду од 23. децембра 2024. године до 19. јануара 2025. године, а анкетирање се односи на предавања/вјежбе из наставних предмета који се изводе у зимском семестру 2024/2025. године.
НАПОМЕНА: Уколико приликом попуњавање анкете наиђете на техничке проблеме, потребно је да се обратите администратору за ИТ подршку на вашем факултету.
Брзи линкови
Најновије вијести
Предавање: Херменеутика технолошке будућности | Сриједом на Филозофском
Позивамо вас да заједно наставимо традицију наше “Сриједе на Филозофском“ 18.12.2024. године са почетком у 12 часова у амфитеатру 203, у склопу које ће бити одржанo предавање „Херменеутика технолошке будућности“. Предавање ће одржати др Жељко Радинковић, виши научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.
Нове технологије попут вјештачке интелигенције, али и нанотехнологије, роботике, генске технологије и других, стављају нас свакодневно пред велике изазове на начин који се у категоријалном смислу разликује од опхођења са класичним технологијама, па и оним најсложенијима. Све бржи развој нових технологија изискује и све чешће практично, етичко и стратешко одређивање према будућности технолошког развоја, које се сад, усљед категоријалног помака, одвија у условима епистемолошке недостатности. Тако се у оквиру процјена посљедица технологије (Technology Assessment) већ појављују херменеутички приступи који треба да понуде рјешења која ће бити алтернатива прогностичким и сценаристичким моделима и која ће се превасходно заснивати на филозофским комуникативним и наративним приступима.
Жељко Радинковић је студирао и докторирао на Универзитету Штутгарт у Њемачкој. Бави се претежно феноменологијом, херменеутиком, филозофијом технике, филозофијом културе, биополитиком. Превео је бројне филозофске текстове са њемачког језика.
Добро дошли!
Брзи линкови
Најновије вијести
Коначна ранг листа студентских избора
На основу коначних резултата студентских избора 2024. године, представљамо изабране представнике студената у Научно-наставно вијеће Филозофског факултета и Студентски парламент Универзитета у Бањој Луци .
У Научно-наставно вијеће Филозофског факултета изабрани су следећи студенти:
- Ђорђе Куриџа
- Мирна Стјепановић
- Николина Томић
- Андреја Шормаз
- Јована Глумац
- Душка Вуковић
- Марија Пешевић
- Андреа Кременовић
- Милица Малешевић
У Студентски парламент Универзитета у Бањој Луци изабрана је Анабела Зрнић.
Захваљујемо се свим студентима који су учествовали у изборима и честитамо изабраним представницима!
Брзи линкови
Најновије вијести
Промоција монографије о тридесет година рада Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци
На Филозофском факултету, дана 10.12.2024. године, одржана је промоција монографије ”Првих тридесет године Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци (1994 – 2024)”.
Према ријечима приређивача др Драгана Драгомировића и проф. др Боривоја Милошевића монографија је настала из потребе да се документује и прослави јубилеј од тридесет година постојања Филозофског факултета и настави традиција претходне двије монографије објављене поводом десет и двадесет година рада факултета. Садржајем монографије настојало се одговорити на два захтјева. Први, да се поуздано документује тродеценијски рад ове високошколске институције, и други, да монографија, која је објављена двојезично (на српском и енглеском језику), може послужити и у промотивне сврхе.
Осим приређивача о пригодној публикацији је говорио и декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић истакавши да је овом књигом на добар начин представљен Филозофски факултет од свог оснивања до садашњице, али и снажна динамика те будући планови и развојна визија ове институције.
У монографији су засебно обрађене сљедеће теме: ријеч декана/мисија факултета, историјат факултета, сјећања претходних декана, студијски програми, администрација, студенти, научна и издавачка дјелатност, подорганизационе јединице, библиотека, активности Филозофског факултета у заједници, филозофски есеј о појму образовања и визија факултета.
У изради појединих поглавља учестовали су бројни наставници, студенти и административни радници Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Публикацију је графички припремио и дизајнирао Небојша Ђумић, док је за превод на енглески језик одговоран Лујо Марић.
Монографија обилује фотографијама којима се додатно и допадљиво обогаћују информације донесене у засебним поглављима, од којих су бројне први пут објављене управо у овој књизи.
Фото: Н. Малешевић