У организацији Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и Центра за цјеложивотно учење, одржано је изузетно посјећено предавање доц. др Борислава Вукојевића. Тема скупа била је усмјерена на демистификацију тренутног стања вјештачке интелигенције и њену примјену у академском и пословном окружењу. Основна порука која је обиљежила овај скуп гласи да је вријеме када смо вјештачку интелигенцију посматрали као забавну играчку за разговор иза нас. Ступамо у еру „агената”, система који не само да мисле, већ имају „руке и ноге” да самостално обављају задатке.


Предавач је истакао да се више не налазимо у фази гдје је вјештина писања упита, такозвани „промпт инжењеринг”, најважнија вјештина. Данашњи напредни модели су способни за интроспекцију и дубоко расуђивање. Они више нису затворени системи, већ могу користити веб-претраживаче, писати и извршавати програмски код те управљати датотекама на нашим рачунарима. То значи да се фокус са „како питати” помијера на „шта делегирати”.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА – Агенти, а не четботови
Једна од кључних тачака предавања био је „Гандалф принцип”. Вукојевић савјетује да вјештачку интелигенцију не третирамо као колегу за ћаскање, већ као чаробњака којег позивамо да ријеши тежак, оперативни проблем, након чега он одлази. Емотивна веза са машином је сувишна; битан је само резултат. Ово је посебно важно за оне који се баве оперативним пословима прикупљања и обраде података, јер такве послове машине сада обављају брже и прецизније.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА – Запошљавање дигиталног сарадника доступног 24/7




За академску заједницу, ово је позив, али и велика прилика. Коришћењем локалних агентских система који раде на личним рачунарима, истраживачи могу аутоматизовати досадне административне процесе, сређивање литературе и обраду података, чиме се штити приватност и ослобађа драгоцјено вријеме за суштински интелектуални рад. Будућност припада онима који ће знати да управљају овим системима, не да би радили више, већ да би радили паметније и квалитетније.
Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)