106
Клиничка процјена личности одраслих
Клиничка студија случаја: практикум
Психопатологија
Психопатологија дјетињства и младости
Увод у клиничку психологију
Увод у психотерапију и савјетовање
Клиничка психологија и психотерапија
Дијана Ђурић (17.6. 1962. Сисак, Хрватска) је доцентица на Катедри за психологију, Филозофског факултета, Универзитета у Баљој Луци. Дипломски студиј психологије је завршила на Филозофском факултету Свеучилишта у Ријеци, а постдипломске и докторске студије на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. Њено професионално интересовање усмјерено је на област клиничке и здравствене психологије, а специфична подручја практичног рада су фокусирана на психосоцијалну подршку особама са инвалидитетом, женама жртвама насиља, као и другим вулнерабилним групама у процесу туговања и опоравка од трауматског искуства. Богато стручно искуство стекла је у готово тродеценијском раду у Заводу за физикалну медицину и рехабилитацију „др Мирослав Зотовић“ , Бања Луka. Један је од оснивача Друштва психолога Републике Српске, а од 2011. године до данас његова предсједница. Покретач је бројних активности за промоцију психолошке струке у друштву.
Друштвено ангажована кроз сарадњу са невладиним организацијама као што су ICRC, UNFPA, UNICEF, Партнер, УДАС, Удружене жене и других организација, у својству консултантице, едукаторице, тренерице и на директном пружању психолошке помоћи и подршке корисницима/корисницама. Члан је Другостепене комисије за процјену и разврставање дјеце и омладине са сметњама у развоју, Активно је учествовала у организацији бројних научних и стручним скупова. Објавила је десетине стручних и научних радова и публикација у својству аутора или коаутора.
Комплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
1) Ђурић, Д., Мирковић, Б. (2022). Relation between job demands, job resource and work engagement of healthcare workers during the Covid-19 pandemic. PROCEEDINGS OF THE XXVIII SCIENTIFIC CONFERENCE EMPIRICAL STUDIES IN PSYCHOLOGY, Institute of Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade
2) Ђурић, Д., Мирковић, Б. (2022).WORK ENGAGEMENT OF HEALTHCARE WORKERS: DO THE WORK ROLE AND SOCIO-DEMOGRAPHIC CHARACTERISTICS MAKE A DIFFERENCE? . In: Kojić, D. (Ed.), Зборник радова: Међународна конференција о друштвеном и технолошком развоју, Требиње (стр. 664-674)
3) Ђурић, Д., Мирковић, Б. (2021). Socio-demographic characteristics and job satisfaction of healthcare workers. In: Kojić, D. (Ed.), Зборник радова: Међународна конференција о друштвеном и технолошком развоју, Требиње, (стр. 690-698). ISSN 2303-498X.
4) Đurić, D., Čekrlija, Đ., Majstorovic, B. (2018). Reintegration in normal life, impact on life satisfaction and moderate role of self-concept and coping strategies, Annals of Physical and Rehabilitation Medicine 61:e535.
5) Đurić, D., Čekrlija, Đ., Vujaković, L. (2017). Life satisfaction, self-concept, defense mechanisms and coping strategies at persons with physical disabilities: Differences between satisfied and unsatisfied patients. Libro de Actas del X Congreso International y XV Nacional de Psichologia Clinica, Asociación Española de Psicología Conductual (AEPC), ISBN – 978 84-697-2784-3, (p.735).
6) Чекрлија Ђ., Мирковић Б., Ђурић, Д. (2017). Шест ставки за шест примарних домена; кратка скала мултидимензионалног хијерархијског модела самопоимања У: Гаврић, М., Сесар, К. (Ур.), Зборник радова са IV конгреса психолога БиХ са међународним учешћем, Бања Лука: Друштво психолога Републике Српске, (стр. 161-178).
7) Savic, G., Djuric, D., Buzadzija, V. (2016). Maximum phonation time at patients with Parkinson’s disease. 20th European Congress of Physical and rehabilitation medicine, Estoril- Lisabon 23-28 April 2016, European journal of physical and rehabilitation medicine, Mediterranean journal of psysical and rehabilitation medicine, 52 (1), No.2, p 433,
8) Чекрлија Ђ., Ђурић Д., Марјановић Ј. (2016). The Nature Of Influence Of Family Gathering On Family Self-Concept: A Mere Structure Or Necessary Prerequisite, “Меѓународен Дијалог: Исток – Запад” (Психологија И Образование), Година III Број 3, Меѓународен Центар за Славјанска Просвета – Свети Николе., Р. Македонија, (стр. 209- 215).
9) Ђурић, Д., Вујаковић, Л., Маријановић, Ј. (2016). Самопоимање, стратегије суочавања и социодемографска обиљежја као предиктори реинтеграције и задовољства животом лица са ампутацијом. У: Чекрлија, Ђ. (ур.): Личност и друштво: пожељне особине и друштвене вриједности. Бања Лука: Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, (стр.69-79).
10) Савић, Г., Иришкић, А., Ђурић, Д., Бузаџија, В. (2013) Локација лезије и разумијевње говора болесника након можданог удара, Тимочки медицински гласник, 38(3), (стр. 112-118). UDK 616.831-005.1-06; 616.89-008.434, ISSN 035-2899
11) Ђурић, Д. (2012). Ефекти психосоцијалне помоћи у социјалној реинтеграцији и животном задовољству лица са ампутацијом. У Коленовић-Ђапо, Ј., Фако, И., Косо-Дрљевић, М., Мирковић, Б. (Ур.). Зборник радова II конгрес психолога Бих са међународним учешћем (Бања Лука, 24-26.2.2011.), Бања Лука: Друштво психолога Републике Српске, стр. 135-149.
12) Başoğlu, М., Livanou, М., Crnobarić, C., Frančišković, T., Suljić, E., Đurić, D., Vranešić, M. (2005): Psychiatric and Cognitive Effects of War in Former Yugoslavia: Association of Lack of Redress for Trauma and Posttraumatic Stress Reactions, JAMA The Journal of the American Medical Association, August 3, 2005, Vol 294, No.5.
Нема докумената за приказ.