О факултету
Филозофски факултет је чланица Универзитета у Бањој Луци која је почела са радом 1994. године, баштинећи традицију Учитељске школе основане 1925. године, те Више педагошке школе (основане 1950. године) и Педагошке академије (основане 1969. године). На Филозофском факултету се изучавају друштвене и хуманистичке науке кроз рад четири катедре (филозофија, историја, педагогија и методике, психологија) које реализују студијске програме унутар шест области (филозофија, историја, педагогија, психологија, учитељски студиј и предшколско васпитање). У склопу Филозофског факултета дјелују и: Институт за хуманистичке и друштвене науке, Лабораторија за експерименталну психологију, Центар за цјеложивотно учење, Психолошко савјетовалиште за студенте, Савез студената.
Кроз иновативан наставни процес, продуктиван научно-истраживачки рад и ваннаставне активности развија се критичко мишљење и постигнуће студената, те стичу примјењива савремена знања, академске и васпитне вјештине које омогућавају квалитетан рад у пракси и боље разумијевање друштвене стварности.
Образовањем студената, препознатљивим програмима у заједници, сарадњом са сродним домаћим и међународним институцијама, утицајем на друштвене регулативе, Филозофски факултет доприноси развоју хуманијег и духовнијег друштва те побољшању општег квалитета живота.
Историја факултета
Филозофски факултет у Бањој Луци основан је Законом о универзитету, који је Народна скупштина Републике Српске усвојила 12. јула 1993. године. Од те одлуке Народне скупштине, па до 1. октобра 1994. године, у веома сложеним ратним околностима, извршене су припреме за почетак рада Факултета. Прва генерација студената Филозофског факултета у Бањој Луци започела је студије школске 1994/95. године. За почетак рада такве високошколске установе на ширем бањалучком подручју чекале су генерације младих преко педесет година. У том времену (прије оснивања Филозофског факултета) у Бањој Луци постојало је организовано школовање наставног кадра. Поред Учитељске школе, која је радила од 1925. године, у овом граду први индекси високошколске установе уручени су студентима Више педагошке школе. На Вишој педагошкој школи (1950-1969) на пет одсјека студије је завршило преко 2400 наставника. Педагошка академија (1969-1994) са пет студијских група настала је трансформацијом Више педагошке школе. За 25 година успјешног рада Педагошку академију у Бањој Луци завршило је више од 5000 наставника различитих профила. Престанком рада Педагошке академије завршен је један од значајних периода у школовању наставничког кадра у Бањој Луци.
Континуитет школовања наставног кадра у Бањој Луци настављен је на вишем факултетском нивоу. Законом о универзитету који је усвојила Народна скупштина Републике Српске (1993. године) у члану 142 утврђено је да Педагошка академија у Бањој Луци наставља рад као Филозофски факултет у Бањој Луци. Таквом одлуком Народна скупштина Републике Српске законски је уобличила потребе овог подручја за школовањем професорског кадра за рад у васпитно-образовним и просвјетним установама у Републици Српској. Био је то израз и ширих друштвених и националних потреба српског народа у том сложеном ратном времену.
Након двије године рада, од четири студијска одсјека Филозофског факултета (географија; математика; физика; биологија) Народна скупштина Републике Српске, 12. јуна 1996. године, формирала је Природно-математички факултет у Бањој Луци. То је омогућило бржи развој студија и научно-истраживачког рада у природно-математичким наукама. Од студијског програма одсјека за физичко васпитање Филозофског факултета Народна скупштина Републике Српске посебном одлуком (04.07.2001. год.) основала је Факултет физичког васпитања и спорта. Осам година касније (27.03.2009. год.) Управни одбор Универзитета у Бањој Луци донио је Одлуку о издвајању лиценцираних студијских програма Филозофског факултета и формирању два нова факултета. Формиран је Филолошки факултет са пет студијских програма (Српски језик и књижевност; Енглески језик и књижевност; Њемачки језик и књижевност; Италијански језик и књижевност и српски језик и књижевност; Француски језик и књижевност). Истом одлуком формиран је и Факултет политичких наука са четири студијска програма (Политичке науке; Социјални рад; Новинарство; Социологија). Након таквих трансформација, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци наставио је рад са шест студијских програма (Филозофија; Педагогија; Психологија; Историја; Учитељски студиј; Предшколско васпитање). У оквиру Филозофког факултета постоје и подорганизационе јединице Институт за друштвене и хуманистичке науке те Лабораторија за експерименталну психологију.
У протеклом периоду Филозофски факултет је постао препознатљив по одржавању научног скупа под називом „Бањалучки новембарски сусрети“, који се у континуитету одржава од 2000. године. Често се организују и други научни скупови, симпозијуми и округли столови у оквирима појединих студијских програма. Филозофски факуктет објављује и два часописа „Радови“ и „Ноема“. Наставници и сарадници Филозофског факултета редовно учествују на регионалним и међународним научним скуповима те учествују међународним размјенама.
Факултет развија властиту библиотеку која располаже са преко 70.000 књига, коју користе, поред студената Филозофског факултета, и студенти других факултета.
Факултет је потписао споразуме о сарадњи са већим бројем факултета у окружењу и иностранству (Филозофски факултет Београд, Филозофски факултет Нови Сад, Филозофски факултет Ниш, Филозофски факултет И. Сарајево, Учитељски факултет Београд, Факултет друштвених наука Гетеборг итд.).
У протеклом двадесетпетогодишњем периоду функцију декана Филозофског факултета у Бањој Луци обављали су академик проф. др Милан Васић (01.09.1994. до 30.09.1999), академик проф. др Драго Бранковић (01.10.1999. до 30.09.2015), проф. др Бране Микановић (01.10.2015. до 30.09.2019) и проф. др Срђан Душанић (од 01.10.2019. -…).
У сталном радном односу запослено је 73 наставника и сарадника (7 редовних професора, 26 ванредних професора, 14 доцената, 20 виших асистената и 5 асистената). На Факултету је тренутно запослено 25 административних и помоћних радника.
На шест студијских програма (Историја, Филозофија, Психологија, Педагогија, Учитељски студиј и Предшколско васпитање) наставу на првом цилкусу, у зависности од генерације, обично похађа око 1000 студената, а на другом и трећем циклусу (Педагогија и Учитeљски студиј) око 100 студената.