class="logo

Учитељски студиј

Зашто студирати учитељски студиј?


Образовање учитеља у Бањој Луци има вишедеценијску традицију. Прва учитељска школа у овом граду почела је да ради 1925. године. Сталне потребе за повећањем квалитете рада учитеља у школама резултирале су отварањем Више педагошке школе (1950), а континуитет у раду се наставља на Педагошкој академији која је почела са радом академске 1970/71. године. Наредне године на Педагошкој академији у Бањој Луци отвара се Студијска група за разредну наставу, која омогућава школовање будућих наставника разредне наставе. Филозофски факултет у Бањој Луци почео је са радом академске 1994/95. године, а прва генерација студената на Одсјеку за учитељске студије уписана је 1997/98. године. На Одсјеку за учитељске студије, од његовог оснивања, дипломирао је велики број професора разредне наставе, а они су радно ангажовани у школама Републике Српске и земљама окружења. Настава на Студијском програму учитељског студија реализује се у просторијама Филозофског факултета, а хоспитовање, методичка и самостална студентска пракса у основним школама Републике Српске са којима је Факултет потписао споразум о сарадњи. Обавезе студената у току студирања јесу да присуствују предавањима и вјежбама, полажу испите, пишу семинарске радове, реализују праксу. Завршетком ових обавеза студенти пишу завршне радове, а звање професора разредне наставе стичу одбраном завршног рада.


Учитељски студиј може да упише лице које је завршило четвороразредну средњу школу. Пријемни испит се полаже у термину који је одређен за све факултете и студијске програме на Универзитету у Бањој Луци. Пријемни испит се састоји из три компоненте.


Кандидати за упис на учитељски студиј пролазе провјеру говорних, музичких и физичких способности. Овај дио пријемног испита има елиминаторни карактер и не бодују се. Наиме, ради се о способностима потребним за учитељски позив, те се провјерава да ли кандидати посједују ове способности. Након што се заврши ова провјера приступа се полагању пријемног испита који се састоји од два теста: тест знања из српског језика, тест когнитивних способности и тест општих интересовања важних за учитељски позив. Ранг листа кандидата који су уписали учитељски студиј се сачињава тако што се сабирају бодови остварени на пријемном испиту, максимално 50 бодова, са бодовима оствареним на основу успјеха у средњој школи, такође максимално 50 бодова. Настава на Студијском програму учитељског студија утемељена је на законским основама и актима које усваја Народна скупштина Републике Српске, али и на правилницима Универзитета у Бањој Луци и међународним актима. Студирање је усклађено са Болоњском декларацијом. Право на образовање се остварује кроз три циклуса студирања, при чему су за сваки циклус студија дефинисани: наставни план и програм, циљеви и компетенције студената.


Зашто студирати учитељски студиј на Филозофском факултету у Бањој Луци?


Први циклус студија траје четири академске године, а завршетком студија студент стиче диплому професора разредне наставе са остварених 240 ECTS бодова. Настава обухвата општеобразовне предмете који су важни за учитељски позив, педагошку групу предмета, као и методике свих наставних предмета који се реализују у млађим разредима основне школе. У сваком од осам семестара студенти имају могућност бирања изборних предмета у складу са својим интересовањима и потребама. Завршетком првог циклуса студенти су оспособљени и компетентни да самостално реализују наставу у млађим разредима основне школе, да активно учествују у културној и јавној дјелатности школе, сарађују са родитељима, колективом и установама важним за васпитно-образовни рад.


Поред значајне сарадње са другим факултетима примјетна је и одговарајућа сличност са студијским програмима који образују будуће професоре разредне наставе:


  • Педагошки факултет у Бијељини, Универзитет у Источном Сарајеву;
  • Педагошки факултет у Сомбору, Универзитет у Новом Саду;
  • Учитељски факултет у Београду, Универзитет у Београду;
  • Учитељски факултет у Загребу, Свеучилиште у Загребу.


Шта након завршетка учитељског студија?


Завршетком првог циклуса студирања и стицањем дипломе професора разредне наставе остварује се право на рад у основној школи, али и право за упис на други циклус студија. Други циклус студија траје једну академску годину, односно 60 ECTS бодова. У два семестра се организује настава која је усмјерена на могућности иновирања наставе, повећање квалитете рада наставника са ученицима, праћење савремених токова у разредној настави, као и повећање општих педагошко-дидактичко-методичких компетенција наставника. Завршетком предиспитних обавеза и након положених испита, студенти бирају тему и приступају изради завршног (master) рада. Завршни радови су углавном засновани на истраживању у наставној пракси и по завршетку се бране пред комисијом састављеном од најмање три универзитетска наставника. Одбраном завршног (master) рада кандидат и формално завршава други циклуса студија при чему стиче диплому и звање мастер разредне наставе.


Учитељски студиј испунио је услове за организовање и извођење студија на трећем циклусу: Докторске студије из методике разредне наставе. Овај циклус студија траје три академске године при чему се остварује 180 ECTS бодова, што заједно са бодовима са првог и другог циклуса у збиру чини 480 ECTS бодова. Завршетком докторских студија стиче се звање доктора наука, а у зависности од опредјељења кандидата и реализованих обавеза стичу се сљедећи излазни профили:


  • доктор наука методике разредне наставе – 480 ЕЦТС – Методика разредне наставе српског језика и књижевности;
  • доктор наука методике разредне наставе – 480 ЕЦТС – Методика почетне наставе математике;
  • доктор наука методике разредне наставе – 480 ЕЦТС – Методика наставе природе и друштва;
  • доктор наука методике разредне наставе – 480 ЕЦТС – Методика физичког васпитања у разредној настави.


Одржавање и реализација наставе на три циклуса Студијског програма учитељског студија указују на значај учитељске професије у друштву, али и потребе константног развоја и научно-стручног усавршавања учитеља за рад у настави. Завршетком сваког од циклуса студирања повећавају се и компетенције за рад.


Како изгледа учитељски студиј и које компетенције се добијају његовим завршетком?


Завршетком првог циклуса студија и добијањем дипломе професора разредне наставе студенти стичу и сљедеће компетенције:


  • Познавање теоретских знања из темељних дисциплина педагошке науке;
  • Познавање основних психолошких знања о развоју дјетета, о личности и учењу;
  • Познавање кључних спознаја из различитих педагошких научних дисциплина;
  • Овладавање потребним нивоом информатичке писмености;
  • Овладавање елементарном методологијом потребном за мања операционална истраживања и прераду теорије;
  • Посједовање основних сазнања о организацији наставе, управљању и руковођењу школом;
  • Вођење савјетодавних сесија, педагошко-терапијско дјеловање;
  • Извођење, опсервација и вредновање различитих видова интерактивног учења;
  • Основе методичких вјештина у предметима друштвених и природних наука, те у спорту и умјетничким областима;
  • Способност проучавања и анализе слободног времена, те властита оспособљеност за продуктивно коришћење слободног времена;
  • Оспособљеност за компарацију наставних система те њихово проучавање;
  • Оспособљеност за примјену разних модела индивидуализације као и за проучавање ефеката индивидуализације;
  • Оспособљеност за акциона истраживања.


По завршетку другог циклуса студирања студенти посједују сљедеће компетенције:


  • Способност проучавања и анализе перманентног образовања те властита оспособљеност за перманентно образовање;
  • Оспособљеност за квалитативна истраживања, за студију случаја и сличне истраживачке приступе;
  • Оспособљеност за анализу футуролошких концепција, за планирање и предвиђање у сфери образовања;
  • Оспособљеност за анализу рада са даровитим ученицима, за примјену и креирање наставних модела који стимулишу креативност, као и за истраживање даровитости и креативности;
  • Оспособљеност за модерну педагошку докимологију;
  • Оспособљеност за анализу ефикасности модела обуке за учење учења, за примјену наставних модела учења, те израду и креирање нових апликативних наставних модела.


У Елаборату заједничког извођења трећег циклуса програма Учитељског студија дефинисане су научно-истраживачке компетенције доктора методичких наука:


  • самостално идентификује, научно-критички проучава и сопственим истраживањима обогаћује савремене токове, нове идеје и концепције, иновативне системе и моделе методике разредне наставе;
  • креативно примјењује научна психопедагошка сазнања и достигнућа методике васпитног рада у истраживању и унапређивању механизама васпитног дјеловања у разредној настави;
  • успјешно врши теоријско-компаративна проучавања актуелних тема из методике разредне наставе;
  • иновативно користи методологију савремених квантитативних и квалитативних истраживања у развијању, реализацији и финализацији самосталних и тимских експерименталних и емпиријских неексперименталних истраживања актуелних, сложених, научно и друштвено релевантних проблема методике разредне наставе;
  • самостално конструише и стандардизује теоријски утемељене и тематски прикладне инструменте у научно-истраживачким и истраживачко-развојним пројектима из методике разредне наставе;
  • финализира и дисеминира (на научним и стручним скуповима и објављивањем у рецензираним публикацијама) резултате самосталних научних истраживања у методици разредне наставе;
  • селекционише кључне теоријско-методолошке проблеме, самостално истражује и развија иновативне концепције и моделе одређеног предмета и програмског подручја разредне наставе.


Савез студената Филозофског факултета активно ради на промоцији права студената и побољшању студентског статуса, а истовремено учествује у усавршавању процеса учења и рада. Студенти Студијског програма учитељског студија активно учествују у раду савеза студената. Редовна годишња евалуација рада наставника и сарадника остварује се студентском анкетом, а у складу са Правилником о анкетирању студената при Универзитету у Бањој Луци. Студенти овим путем дају допринос побољшању квалитете наставног процеса, а то је показатељ наставном особљу како да унаприједе наставу.


Евентуални проблеми или потешкоће студената рјешавају се сарадњом са водитељем или секретаром студијског програма, а по потреби се укључују и други у складу са својим надлежностима. У договору са студентима усклађује се распоред наставе и термини испита, при чему се акценат ставља на оптерећење у раду. Студентима су омогућене редовне консултације са наставницима и сарадницима. На крају треба истаћи да је студентима омогућена мобилност и признавање остварених бодова у току студирања на другим универзитетима у складу са правилима Европског система преноса и акумулације бодова (ECTS).


Наставни план јасно дефинише наставне предмете који се реализују у току сваког семестра, ECTS бодове за сваки предмет, часове предвиђене за предавања и вјежбе. Изборни предмети су понуђени студентима, и у складу са њиховим интересовањима бирају предмете које ће слушати и полагати. Изборни предмети се бирају на почетку семестра, након што предметни наставници студентима представе садржај учења, обавезе студената, начин реализације наставе и слично.


Више информација


Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на: zelimir.dragic@ff.unibl.org 


Информатор за упис на Филозофски факултет 2023-2024 г.


Наставни планови


НАСТВАНИ ПЛАН ПРВОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈА


НАСТВАНИ ПЛАН ДРУГОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈА