Зашто студирати психологију данас?

Студирати психологију данас је и те како смислено и потребно, управо онолико колико је смислено и потребно моћи разумјети своја осјећања и поступке, разумјети друге особе и општа друштвена дешавања. Упркос напретку дигиталне технологије, фармакологије, медицине, примијењених биотехничких и инжињерских наука, статистички подаци у економски најразвијенијим државама свијета нам говоре о великом присуству депресивности, самоубистава, анксиозности, поремећаја пажње, планираних и импулсивних криминалних понашања, физичких болести које се повезују са стресом, различитих облика овисности, те осјећања усамљености, неприлагођености и опште друштвене апатије и неправде. Другим ријечима, релативно економско благостање многим људима не доноси животни смисао, особа сама себи остаје непознаница и понаша се на начине који штете и себи и другима.

Студирајући психологију разумјећете сопствена и туђа психичка стања и понашања што је неопходно да бисте водили смислом испуњен живот. Такав живот којим помажемо себи, али и својим ближњима и читавој заједници не може бити процијењен новцем.

Додатне предности студирања психологије су сљедеће: Студирајући психологију постаћете особа која критички промишља и која је стекла солидан репертоар квантитативне и квалитативне методологије којим ћете моћи разумјети и многе друге науке. У многим случајевима чињенице о правилностима психичког живота и понашања ће бити неочекиване и у сваком случају занимљиве, као што ће то бити и студентски живот са колегама које имају слична интересовања и вриједности. Пријатељства која се заснују током студија психологије трају читав живот.

Шта након завршетка студија психологије

Да бисте постали психолог, након завршетка првог циклуса студија, неопходно је завршити и други циклус (мастер) студиј психологије којег нудимо на Филозофском факултету. Наш мастер студиј је општег усмјерења са благом специјализацијом у различитим областима и, логично, са више практичног рада него на првом циклусу студија. Међутим, уколико то желите, мастер студиј можете наставити и на другим универзитетима у региону и Европи који имају специјалистичко усмјерење (нпр. мастер студиј из спортске психологије или мастер студиј из форензичке психологије).

По завршетку другог циклуса студија психологије наши студенти се најчешће запошљавају у области здравства (нпр. клинички психолози на психијатријским одјелима, здравствени психолози при болницама или другим здравственим институцијама као што су савјетовалишта), образовања (нпр. психолози у предшколским установама, основним и средњим школама) или у приватној пракси (нпр. психолошки савјетници или терапеути уколико уз студиј психологије заврше и додатну едукацију из одређеног психотерапијског правца). Мада у недовољној мјери, и код нас све већи број психолога ради на другим позицијама: у великим и средњим предузећима (банке, приватне и јавне фирме различитих профила), медијским кућама, агенцијама за испитивање јавног мнијења и тржишта, полицији и корективним установама, центрима за социјални рад, спортским организацијама, правним институцијама, невладиним организацијама. Такође, студирање психологије може бити и прва степеница за научну каријеру унутар различитих психолошких дисциплина или сродних области као што је неурокогнитивна наука.

Шта је заправо психологија која се изучава на факултету?

Нагласићемо најприје да се психологија истовремено сврстава у природне и друштвене науке, као и у примијењене помагачке дјелатности. Захваљујући тој комбинацији материјали који се изучавају на факултету су разноврсни и сежу од градива блиских биологији (биолошка психологија, психологија опажања, анатомија и физиологија централног нервног система), преко типично теоријских психолошких области (психологија личности, развојна психологија, психологија памћења и мишљења, социјална психологија), до онога што зовемо примијењеном психологијом (педагошка и школска психологија, клиничка психологија и психотерапија, организациона психологија). У свим областима у фокусу изучавања су она знања која имају своју емпиријску потврду, односно оне што је већ провјерено путем података добијених посматрањима или експериментима. Из тог разлога, значајан дио студија психологије је посвећен методологији научних истраживања, и што нарочито изненађује лаике, посебан нагласак се тада ставља на статистичке методе као начин провјере теоријских поставки и предложених метода психолошке интервенције. Све у свему, студирање психологије има јако мало заједничког са представама неупућених, односно са оним што се назива популарном психологијом.

Зашто студирати психологију на Филозофском факултету у Бањој Луци?

Постоји неколико предности уписа студија психологије на Филозофском факултету у Бањој Луци.

• Наш студијски програм је већ од 2006. године конципиран на основу EuroPsy стандарда који представљају европски оквир квалификација за образовање психолога. Успјешно смо пролазили међународне и домаће акредитационе процесе. Студентима који су завршили први или други циклус наше дипломе су већ признаване у сврху наставка студија (мастер или докторски) или запошљавања у Њемачкој, Аустрији, Хрватској, Норвешкој, Словенији, Грчкој, Словачкој.
• На Катедри за психологију је запослен релативно млад и посвећен кадар којег карактерише значајно међународно искуство. Наши предавачи су студирали и усавршавали се на различитим свјетским универзитетима (САД, Њемачка, Аустрија, Словенија, Србија) и релевантним професионалним институцијама (биографије су доступне на линку). Чланови Катедре су сарадници у бројним научним и стручним пројектима у држави, региону и иностранству. У склопу Катедре функционише и Лабораторија за експерименталну психологију гдје су студенти укључени и као истраживачи. Наши студенти презентују налазе својих истраживања на научно-стручним конференцијама или на специјализованим студентским конференцијама као што је СТЕС.
• Током студија имате прилику да један или два семестра проведете на студентској размјени у иностранству. До сада су студенти нашег првог и другог циклуса студија били на успјешној размјени на универзитетима у Њемачкој, Финској, Холандији, Словенији и Италији. Посебно плодоносна међуинституционална сарадња се одвија са Међународним психоаналитичким универзитетом у Берлину, са којег повремено долазе и гостујући предавачи. Уз то, наша Катедра је била домаћин истраживачима и студентима из Србије, Словеније, Сједињених Америчких Држава, Русије и Шпаније који су код нас долазили на вишемјесечне боравке.
• Нарочито на вишим годинама студија, отварају се веће могућности за стицање искустава путем практичних задатака. У складу са уговорима које је Филозофски факултет потписао са различитим домаћим институцијама, наши студенти се под супервизијом психолога упознају са радом у реалним условима. То се дешава унутар појединачних предмета, специјализованих волонтерских активности или као дио обавезне студијске праксе у посљедњем семестру мастер студија. Треба нагласити да се међу нашим наставним кадром налазе и водећи психотерапеути у Босни и Херцеговини који на својим предметима преносе знања студентима заинтересованим за тај позив.
• Број студената у једној генерацији је релативно мали. То подразумијева да се већа пажња посвећује појединачном студенту. Према оцјенама студената наш наставни кадар је веома приступачан и отворен за директну сарадњу са студентима. У таквој кооперативној атмосфери, комуникација се одвија брзо и лично и електронским путем. Уз наведено, током студија ћете имати прилику бирати и изборне предмете у складу са вашим преференцијама.

Како изгледа студиј психологије и које компетенције се добијају његовим завршетком?

Студиј психологије којим се особа оспособљава да самостално ради као психолог траје укупно пет година и обухвата два циклуса студија: bachelor (BA) и master (MA) студије. Првенствени циљ ова два циклуса студија је стручно оспособљавање, док је трећи циклус студија (докторски студиј) научног карактера. Докторски студиј још не нудимо на Филозофском факултету, али имамо у плану да га покренемо у наредним годинама. Иначе, наш студиј је још од 2006. конципиран у сагласности са EuroPsy стандардима који представљају оквире образовања психолога унутар Европе, што подразумијева и сагласност са принципима студирања према Болоњској декларацији и препорукама Савјета Европе за високо образовање. Комплетан документ који описује први и други циклус студија, лиценциран 2010. године, се може наћи на План и програм психологије 2010.

Први циклус студија

Први циклус студија (bachelor), односно додипломски студиј (енг. undergraduate studies), је на нашем факултету конципиран тако да траје три године, као и велика већина студија психологије у Европи. Иако је по свом карактеру додипломски студиј, одлуком надлежних тијела у образовању, по његовом завршетку се стиче титула Дипломирани психолог 180 ECTS. Након успјешно завршеног првог циклуса студија посједоваћете фундаментална знања и вјештине, те ћете развити увјерења, везана за различите области психологије која су потребна у каснијем раду:

• познаваћете предмет, методе и развој психологије као струке и науке
• овладаћете фундаменталним психолошким појмовима и савременим теоријским системима
• познаваћете основне принципе психичког развоја и начине когнитивног функционисања
• разумјећете основне одлике нормалног и облике абнормалног доживљавања и понашања појединаца и група
• овладаћете основним методолошким поступцима и статистичким техникама користећи савремен статистички софтвер
• критички ћете интерпретирати научну и стручну литературу
• имаћете формиране етичке судове о појавама у складу са кодексима и моралним начелима психологије као струке и науке
• бићете оспособљени за планирање и реализацију различитих психосоцијалних програма
• стећи ћете предуслове за наставак образовања у струци или сродним областима

Други циклус студија

Други циклус студија (master) или дипломски студиј (енг. graduate studies) оспособљава студента за рад на позицији психолога у различитим подручјима примијењене психологије. Истовремено, овај циклус студија припрема студента за научно-истраживачки рад, односно потенцијалан наставак усавршавања на докторским студијама. Одбраном завршног рада (мастер теза), стичете диплому Мастер психологије 300 ECTS. Након успјешног завршетка другог циклуса студија посједоваћете напредна психолошка знања, вјештине и ставове које ће вам омогућити да се укључите у професију:

• осмишљаваћете и водити психолошке интервенције уз професионалну комуникацију са појединцима, групама и организацијама од интереса са којима долазите у контакт
• бићете способни да емпиријски евалуирате психолошке интервенције и самостално изводити и писати научне извјештаје који користе напредније методолошке и статистичке приступе
• препознаваћете психолошке потребе клијената у превентивној и интервентној фази
• моћи ћете израдити стручне налазе у клиничкој пракси психолога
• разумјећете савремене системе спровођења психолошких интервенција (тзв. психотерапијске правце)
• разумјећете природу усвајања знања у школским и ваншколским контекстима и сложеност фактора способности и мотивације у циљу оптимизације учења
• бићете способни да помогнете ученицима, родитељима и наставницима у идентификацији и превазилажењу проблема у учењу и психосоцијалним аспектима живота
• разумјећете психолошке факторе који утичу на криминално понашање
• разумјећете широк дијапазон ефеката религијског практиковања на психички живот
• евидентираћете психичке сложености радних организација и начине како да оптимизујете и хуманизујете радну климу

Како уписати наш студиј психологије?

Технички подаци о упису студија се налазе на линку. На овом мјесту можемо напоменути да су, с обзиром на велику конкурентност у претходним годинама за упис на први циклус студија (на 1 слободно мјесто се пријављује 3-4 кандидата), добар просјек у средњој школи и добра припрема за тест знања пресудни фактори за упис. Ми не нудимо услуге припреме за тестирање. Неопходан услов за упис другог циклуса студија је да особа посједује завршен први циклус студија психологије. Датуми објављивања конкурса за упис се објављују на интернет страници Универзитета и Филозофског факултета, као и у јавним медијима.

Више информација

Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на: lana.vujakovic@ff.unibl.org

Информатор за упис на Филозофски факултет 2023-2024 г.

Наставни планови

Наставни план I и II циклус Психологија