Информатор - Водич за упис на Филозофски факултет (2025-26.)

Зашто студирати педагогију?

Студентима Студијског програма педагогије омогућено је да активно трагају за одговорима на бројна питања: који су изазови пратили педагогију кроз историју, како „педагошки ићи у сусрет” дјеци, младима и одраслима, како ненасилно комуницирати, како васпитање и образовање организовати у свијету преплављеном разноврсним медијима, које су специфичности васпитања и система образовања различитих држава, које одговоре дају методике и дидактика, како савјетовати оне који имају одређене потешкоће (у развоју, у учењу, у понашању), како поучавати оне који су завршили формално образовање, како истраживати педагошке феномене, како квалитетно „искористити” слободно вријеме. У свему томе им помажу наставници и сарадници. Педагошки тактично их подстичу на стицање квалитетних знања и искустава и на спознају да учење може бити пријатна дјелатност. Током студија на факултету, будући педагози започињу своју педагошку мисију, и настављају је након формалног образовања кроз неформално и информално образовање. 

Вријеме је за педагошко промишљање - Педагогија - ВИДЕО

Основни циљ студија педагогије јесте оспособљавање студената за самостално и стручно обављање педагошке дјелатности као и припремање за научно-истраживачки рад и могућност усавршавања на пољу науке.

Шта након завршетка студија педагогије?

Студијски програм педагогије је заснован на савременим научним сазнањима која су основа за практични и научни рад у подручјима у којима је педагогија заступљена. Кадрови са овим звањем запошљавају се у предшколским институцијама, у основним и средњим школама, те у другим институцијама, као што су: центри за социјални рад, специјалне школе, казнено-поправни домови, домови ученика, домови пензионера, савјетовалишта, педијатријске клинике, играонице, школице које на квалитетан начин организују слободно вријеме дјеце и младих, специјализоване установе за рад са дјецом са потешкоћама у учењу и напредовању, различити клубови за рад са различитим узрасним групама, институције које се баве образовањем одраслих, музеји, редакције часописа, различите медијске куће и друге инстутуције које се баве људским ресурсима.

Зашто студирати педагогију на Филозофском факултету у Бањој Луци?

Дугогодишња традиција културног, научног и образовног дјеловања Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, могућност активне партиципације студената у свим важним педагошким питањима, савремено организована настава, пракса која кроз конкретне примјере уводи студенте у професију, упознавање студената са савременим методама и техникама васпитног и/или образовног рада са дјецом, омладином и одраслим особама, оспособљавање за унапређивање васпитно-образовне праксе, само су неке одлике студирања педагогије на Филозофском факултету у Бањој Луци. На путу професионалног оспособљавања за позив педагога, Студијски програм педагогије препознао је значај сарадње са студентима. Сусретљивост и подршка студентима од стране наставника и сарадника видљиви су како у свакодневној комуникацији тако и у упућивању на наставне садржаје.

О квалитету рада свједоче и ангажовања наших наставника на другим универзитетима (на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, на Филозофском факултету и Педагошком факултету Универзитета у Источном Сарајеву), те њихово учешће на бројним националним и међународним научним конференцијама. Такође, наставници и сарадници Студијског програма педагогије учествовали су или учествују у бројним пројектима као координатори или сарадници, објавили су бројне монографије и радове у референтним часописима и зборницима. Студенти Студијског програма педагогије активно су укључени у рад Савеза студената Филозофског факултета на побољшању позиције студената, остваривању права студената, пружању помоћи у усавршавању процеса учења, и слично.

На Универзитету у Бањој Луци од 2008. године изводи се редовна годишња евалуација наставног процеса и рада наставног особља путем анкетирања студената. Између осталог, та евалуација садржи многе показатеље квалитета самог студијског програма, па се може рећи да студенти и на овај начин учествују у процесу побољшања процеса учења и наставе. Поред тога, студенти су у могућности да се критички и аргументовано заузму за идеје које сматрају важним за њихово професионално оспособљавање и напредовање.

На Студијском програму педагогије примјењују се и промовишу методички поступци у којима студенти имају активну улогу у процесу учења у настави. На примјер: симулације, игре улога, интерактивно учење, учење учења, презентације, радионице, рефлексије и ауторефлексије у којима активно учествују студенти и слично. Често су студенти у могућности да у договору са наставницима одређују редослијед наставних тема, термине надокнаде наставе, термине колоквијума, одбране семинарских радова или термине завршних усмених испита. Поред свега, снажно се подржавају студенти за учешће у консултативној настави (индивидуалној и групној), а своје афинитете посебно могу испољити кроз изборне наставне предмете. Основни мото је ненасилно јачање компетенција студената. Такође, полазимо од идеје да су сви студенти различити и са собом (до)носе различите потенцијале. Богатство је у разликама, а не у тежњи и покушајима да се сви изједначе и буду што сличнији једни другима. Познанства, али и пријатељства, стечена на Студијском програму педагогије, годинама постају све јача и квалитетнија.

Уз све наведено, студентима се гарантује мобилност и признавање остварених бодова у току дотадашњег образовања на другом универзитету у складу са законом и правилима Европског система преноса и акумулације бодова (ECTS).

Релативно малим бројем студената у генерацији омогућено је подизање квалитета рад, јер се већа пажња може посветити сваком студенту понаособ. Да је студиј у складу са развојем савременог информационо-технолошког друштва потврђује и чињеница да су наши студенти свакодневно у контакту са наставницима и сарадницима,електронским путем, а наставни предмети су обликовану у складу са савременим токовима развоја педагошке науке

Концепција Студијског програма педагогије

Концепција Студијског програма педагогије огледа се у томе да уоквири сет захтјева за студенте Студијског програма педагогије, а затим и да гарантује компетенције педагога за рад у пракси. Јасно су разграничене компетенције дипломираних педагога, мастера педагогије и доктора педагошких наука (однос теоријских сазнања и практичних искустава, покривеност истраживачким методама, увођење завршног рада на крају првог циклуса студија и мастер рада на крају другог циклуса студија, те докторске дисертације на крају трећег циклуса студија).

Наставни план и програм Студијског програма педагогије усклађен је са европским стандардима и компатибилан је са програмима других универзитета. Студијски програм педагогије утемељен је на законским актима Републике Српске, али и правилницима и међународним документима. Концепција студија је усклађена са Болоњском декларацијом. Студентима је омогућено да своје право на образовање остваре кроз три циклуса студија (основне, мастер и докторске).

Како изгледа студиј педагогије?

Програми првог, другог и трећег циклуса студија, у великој мјери, побољшани су у односу на претходне у погледу дефинисања компетенција које студенти стичу током студија. У складу са овим смјерницама, осигурана је структура програма компатибилна са програмима на студијама педагогије у окружењу. Такође, врши се континуирано вредновање квалитета Студијског програма педагогије, а уочене слабости по питању појединачних наставних предмета (и њихових програма) мијењају се (у дозвољеним границама) у циљу унапређивања квалитета и професионалних компетенција будућих педагога. Тако су неки наставни предмети уступили мјесто новим или су модификовани и побољшани. Педагогија је научна дисциплина која црпи своја сазнања како из теорије тако и из праксе, а Наставни план и програм прати савремене токове педагошке науке. То подразумијева и редовно преиспитивање и ревидирање Наставног плана и програма.

Наставни план и програм организован је тако да развија истраживачке и практичне компетенције студената. Предмети су распоређени према три нивоа: опште педагошке дисциплине (општа педагогија, историја педагогије, методологија педагошких истраживања, компаративна педагогија, педагошка футурологија и друге); посебне педагошке дисциплине (предшколска педагогија, школска педагогија, андрагогија, дидактика, породична педагогија, педагогија слободног времена и друге); појединачне педагошке дисциплине (методике наставе појединих предмета, методика васпитног рада, методика рада педагога, методике савремених наставних система и друге). Кроз сваки ниво обезбјеђена су теоријска (академска) и практична (професионална) сазнања. Приликом израде студијског програма водило се рачуна о омјеру теоријског и практичног:

1. кроз редослијед теоријског и практичног (на примјер, прва и друга година више теоријског уз уважавање практичног, а на трећој и четвртој години знатно више практичних предмета али добро теоријски утемељених);
2. на микронивоу – на нивоу сваког предмета, области, појединачне тематске јединице (на примјер, иако су методике практично усмјерене, ни оне не могу без теорије).

Апликативна страна нарочито долази до изражаја кроз посебне и појединачне педагошке дисциплине, у оквиру којих студенти остварују и праксу у васпитно-образовној институцији. На година студија током првог циклуса, студенти у оквиру посебних предмета стичу апликативна знања и вјештине у различитим установама као што су предшколске установе, основне и средње школе, домови, медији и слично. На четвртој години организује се самостална пракса, која осигурава студентима могућност да синтетизују своја знања стечена током студија.

Други циклус студија траје два семестра. Подразумијева наставак педагошког образовања уз рад, па осигурава знатно већу могућност примјене наученог и стицања искуства у пракси.

Докторске студије реализују се кроз наставу, консултације и самосталан истраживачки рад. Комплетан наставни план докторских студија дат је у шест семестара, при чему кандидати у прва четири имају по два обавезна предмета и један изборни. Сваки изборни предмет покрива по једну од пет области: андрагогију, дидактику, општу педагогију, предшколску педагогију и методику васпитно-образовног рада. Сваки обавезни предмет се полаже кроз ракурс теме коју кандидат бира за дисертацију. Но, прије саме пријаве теме докторске дисертације, пријављује се а потом и јавно (пред комисијом коју чине најмање три наставника) брани идејни нацрт докторске дисертације.

Први циклус студија и компетенције које се стичу њиховим завршетком

Одсјек за педагогију постоји на Филозофском факултету још од оснивања Факултета (1994. године). Академске 2007/2008. године усвојен је нови програм студија по болоњском моделу 3+2, а од академске 2010/2011. године, на аргументовану иницијативу студената, Студијски програм педагогије лиценциран је по моделу 4+1 како се реализовао до академске 2022/2023. године, када се уписује прва генерација студената по иновираном Наставном плану и програму. Дакле, први циклус студија траје осам семестара, односно четири академске године у току којих студент остварује укупно 240 ECTS бодова. Током четверогодишњег студирања студенти педагогије стичу звање дипломирани педагог, а исход процеса учења у оквиру студијског програма је стицање адекватних знања, вјештина и компетенција, те могућност наставка студија ка вишој квалификацији, односно припрема за упис другог циклуса студија педагогије или сродних области.

Завршетком студија, дипломирани педагог (240 ECTS):

• Показаће знање и разумијевање савремених теоријских сазнања у подручју педагогије и сродних наука.
• Биће оспособљен да их примјењује у подручју непосредне педагошке и андрагошке дјелатности и васпитно-образовног рада у различитим установама и институцијама, испољавајући професионални, етички и тимски приступ у свом раду.
• Користиће вјештине за апликативна истраживања, испољиће вјештине адекватне примјене савремених технологија у дигиталним окружењима за учење, вјештине доношења одлука и рјешавања проблема заснованих на аргументацији и познавању друштвених тенденција и контекста, биће оспособљен за процес цјеложивотног учења.

Током студија, студенти ће развијати опште (генеричке) и специфичне (професионалне) компетенције, које се надовезују на средњошколско образовање, што претпоставља развој вјештина учења, висок степен професионалне аутономије и изграђеност академских вјештина. То су компетенције неопходне за обављање послова педагога на различитим пословима који се односе на:

• Разумијевање релевантних педагошких и непедагошких научно-теоријских сазнања, институционалних и ванинституционалних васпитно-образовних система (професионално знање),
• Њихово примјењивање у професионалном контексту струке (професионално дјеловање)
• Развој професионалног селф-концепта (професионални став).

Други циклус студија и компетенције које се стичу њиховим завршетком

Други циклус студија траје два семестра, односно једну академску годину у току које студент остварује 60 ECTS бодова. У академској 2010/2011. години уписана је прва генерација по болоњском систему. Наставни план и програм мастер студија је иновиран академске 2022/2023. године. Завршетком другог циклуса студија, студент стиче звање мастер педагогије, који ће имати напредна знања и стручно-научне вјештине за самостално обављање дјелатности стручног сарадника у васпитно-образовним и другим установама (предшколске установе, основне и средње школе, центри за социјални рад, здравствене установе, институти, медији, домови за социјалну бригу о дјеци, младима и одраслима, геронтолошки центри, институције у невладином сектору које се баве дјелатностима у оквиру образовања, покретање приватног бизниса у области васпитања и образовања и другим).

Након завршених мастер академских студија педагогије, мастер педагогије стиче компетенције за обављање послова ментора у оквиру реализовања и полагања приправничког стажа у васпитно-образовној установи, стиче професионалне услове за напредовање у свом послу, те гради компетенције за продуковање и представљање стручно-научних радова којима даје допринос изградњи система примијењених знања у оквиру науке педагогије и струке педагога. Са завршеним другим циклусом студија, мастер педагогије стиче предуслов за заснивање радног односа у научно-истраживачким установама (факултети, институти, центри и друге).

Исход процеса студирања на другом циклусу студија педагогије је стицање напредних професионалних знања, вјештина и компетенција, те могућност наставка студија ка вишој квалификацији, односно припрему за упис трећег циклуса студија педагогије или сродних области.

Током студија, студенти ће развијати компетенције неопходне за обављање послова педагога на различитим нивоима који се односе на:

• Систематично разумијевање релевантних педагошких и непедагошких научно-теоријских сазнања, институционалних и ванинституционалних васпитно-образовних система и могућност стварања нових знања темељених на истраживању властите праксе и процеса који се догађају у васпитно-образовним установама (професионално знање),
• Њихово примјењивање у професионалном контексту струке у циљу њене евалуације, истраживања и иновирања (професионално дјеловање)
• Даљи развој професионалног селф-концепта и свијести о посебној друштвеној вриједности професије педагога у развоју друштва и заједнице (професионални став).

Трећи циклус студија и компетенције које се стичу њиховим завршетком

Трећи циклус студија (докторске студије), лиценциран 2014. године, траје шест семестара, односно три академске године у току којих студент остварује укупно 180 ECTS бодова. У академској 2015/2016. години уписана је прва генерација студената докторских студија. Након завршетка трећег циклуса студија и даном одбране докторске дисертације кандидат стиче научно звање и академску титулу – доктор педагошких наука. По завршетку докторских студија кандидат ће моћи демонстрирати сљедеће компетенције:

• да самостално елаборира најактуелније педагошке теме, да их прикаже у односу на савремену педагошку теорију и праксу;
• да самостално рјешава практичне и теоријске проблеме педагошке науке и праксе;
• да развија и унапређује наставну праксу примјеном савремене теорије, методике и истраживачких метода;
• да самостално идентификује кључна истраживачка питања користећи одговарајуће квантитативне и квалитативне методолошке приступе;
• да иницира и да се укључује се у остваривање националних и међународних пројеката у области теорије и праксе васпитања и образовања;
• да критички анализира, процјењује и примјењује нова научна сазнања и педагошке идеје;
• да овлада професионалним нивоом анализе и саопштавања истраживачких налаза;
• да објављује своје радове у индексираним домаћим и страним часописима;
• да је оспособљен радити као члан истраживачких тимова;
• да критички сагледава и преиспитује педагошку теорију и васпитну праксу;
• да овлада статистичком и методолошком апаратуром за истраживање актуелних педагошких феномена те да их може пренијети на студенте и друге истраживаче.

Како уписати студиј педагогије у Бањој Луци?

Како би се остварио упис на први циклус студија педагогије неопходно је да уз истинску жељу и завршену средњу школу, кандидат постигне одређене резултате на пријемном испиту. Укупан број бодова који кандидат (будући бруцош) може постићи је 100 (до 50 бодова на основу просјека и до 50 бодова на пријемном испиту). То значи да се просјечна оцјена из свих предмета из средње школе множи са 10 и сабира са бодовима постигнутим на пријемном испиту.

Пријемни испит се састоји од три теста:

1. теста функционалне писмености у матерњем језику (носи максимално 10 бодова),
2. теста опште информисаности (максимално 10 бодова) и
3. теста из основа педагогије (максимално 30 бодова).

• Педагогија – Браковић, Д. и Илић, М. (2004). Основи педагогије – друго допуњено издање. Бања Лука: Comesgrafika. (стр. 13–60; 184–190; 208–250; 285–304)
• Српски језик – Уџбеници за четворогодишње средње школе (гимназија – општи смјер)

Неопходан услов за упис на други циклус студија је да кандидат/киња заврши први циклус студија педагогије.

Конкурс за упис, са неопходним информацијама везаним за услове уписа и датумом полагања пријемног испита, објављује се на интернет страници Универзитета и Филозофског факултета, као и у средствима јавног информисања.

Додатне информације

Додатне информације, осим на интернет страници, могу се пронаћи и на фејсбук презентацији Филозофског факултета у Бањој Луци, али и лично на адреси: Булевар војводе Петра Бојовића 1А – Кампус, гдје је могуће обавити консултације са водитељем или секретаром Студијског програма педагогије.

Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на:  nemanja.vukanovic@ff.unibl.org

Све информације о упису налазе се у Информатору:

Информатор - Водич за упис на Филозофски факултет (2025-26.)

НАСТАВНИ ПЛАН ПЕДАГОГИЈА