Информатор - Водич за упис на Филозофски факултет (2025-26.)

Зашто студирати историју данас?

Историја је наука која проучава прошлост људског друштва у одговарајућем временском и просторном контексту. Историја као наука и као наставни предмет спада у групу друштвено-хуманистичких наука. То значи да она не пружа само сазнање о прошлости, већ утиче на образовање и моделирање оних који је изучавају у контексту рационалнијег сазнања о себи и другима.

Свједок времена, учитељица живота и прозор у будућност - Историја - ВИДЕО

Историја има примаран значај у формирању националног идентитета. Осим тога, историја доприноси и разбијању одређених предрасуда према појединим народима, расама и вјерским заједницама, што је предуслов за конституисање друштва заснованог на демократским принципима. Студирајући историју стећи ћете знања о прошлости сопственог народа, али и других народа у региону, али и широм свијета, упознати тековине различитих култура и разумијети настанак, трајање и пропаст свјетских цивилизација од античке грчке и римске, преко византијске до епохе великих географских открића, ренесансе и још даље ка процесима који детерминишу настанак савремене цивилизације. Међутим, циљ студирања историје не своди се само на стицање основних знања из прошлости и садашњости. Проучавање историје помаже студенту да развије нарочите вјештине и способности за активно учествовање у демократском друштву, омогућава му да уважава и поштује људска права и слободе, да има одговоран однос према грађанским обавезама, да поштује културно-историјско насљеђе сопственог народа, али и припаднике других народа или вјерских заједница. Студирајући историју развићете способности за разумијевање и критичко тумачење историјских процеса, појава и догађаја у развоју људског друштва у различитим епохама и областима.

Шта након завршетка студија Историје?

Након завршеног првог циклуса студија историје, студент стиче звање дипломирани професор историје. Са овом дипломом наши студенти могу пронаћи пословни ангажман у области образовања (на факултетима, у основним и средњим школама), затим у архивима, музејима, библиотекама, заводима за заштиту споменика културе, у дипломатији, републичким институцијама, штампаним и електронским медијима, као и у другим установама и организацијама. Сем тога, на Филозофском факултету у Бањој Луци могуће је уписати други, постдипломски циклус (мастер студиј). Након завршеног другог циклуса студија историје, студент стиче звање мастер историје.

Шта је заправо Историја која се изучава на факултету?

На Студијском програму историје Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци студенти изучавају читаву прошлост људског друштва и државе од праисторије до савременог доба.

У склопу подјеле на Општу и Националну историју, студент стиче широка знања о трајању и пропадању различитих људских заједница и државних творевина од првобитних људских заједница преко историје старог вијека (историја држава Старог Истока, античке Грчке и античког Рима), историје средњег вијека (проучавање српске прошлости од досељавања Срба на Балканско полуострво, формирања првих српских области и држава, као и историју осталих народа на Балканском полуострву; историју држава насталих на територији Западне Европе, те судбину Византијског царства) историје новог вијека (раздобље од XV до XIX стољећа које обухвата прошлост Османлијског царства, историју великих географских открића, ренесансе и реформације, те међусобне односе држава као што су Шпанија, Француска, Енглеска, Харбсбуршка монархија широм Западне Европе и такозваног Новог свијета закључно са борбама за национално уједињење српског и других народа током XIX вијека), историје савременог доба (ток Првог и Другог свјетског рата и њихове посљедице, блоковска подјела свијета, формирање трајање и нестанак југословенске државе).

Од посебног значаја за студенте са овог подручја је могућност да се добију основне информације из историје Републике Српске. По завршетку првог (основног) циклуса студија на Студијском програму историје студент добија обимна историјска знања о друштвеним процесима који су обиљежили историју људског друштва од робовласничког периода преко феудализма до социјализма и капитализма. Сем тога, на Студијском програму историје, студент подробније изучава и научне дисциплине на које се историчар ослања у свом раду, односно помоћне историјске науке (палеографија, дипломатика хронологија, топографија, архивистика...), а има и могућност стицања знања из латинског језика на основном студију, те старогрчког језика на мастер студију.

Које компетенције добија студент по завршетку студија историје?

Студирање на овом студијском програму омогућава студентима да препознају међусобну повезаност најважнијих историјских догађаја, појава, процеса; да схватају разлику између узрока, повода и посљедица историјских догађаја, да разумију историјско порекло савремених појава и процеса; да воде дијалог заснован на аргументима. Студент је оспособљен да прати и примјењује методолошке и теоријске новине у специфичним областима историјске науке и да сагледава развој струке, у цјелини или појединим ужим научним областима; да активно примјењује и саопштава своја знања у разним образовним, научним, културним и умјетничким установама и да доприноси бољем разумијевању појединих историјских периода, али и укупне историјске традиције и културног насљеђа.

Први циклус студија траје четири године и вриједи 240 ECTS. Након завршеног првог циклуса студија историје, студент стиче звање дипломирани професор историје. Након успјешно завршеног првог циклуса студија стичу се сљедеће вјештине:

1. упознавање са предметом, методама и развојем историје као посебне научне дисциплине;
2. оспособљавање за разумијевање специфичности историје као научне дисциплине у одређеним хронолошким, просторним и садржинским оквирима;
3. оспособљавање за разумијевање узрочно-посљедичних веза у вертикалном (хронолошком) и хоризонталном (просторном) обиму;
4. стицање свијести о неопходности строгог придржавања етичких норми у историјској науци;
5. усвајање способности тумачења чињеница и критичког мишљења на основу примјене резултата историјске науке;
6. усвајање знања из историје људског друштва од антике до савременог доба;
7. усвајању знања из историје српског народа;
8. развијање способности примјене стечених знања на професионалан начин у свим потенцијалним облицима професионалног бављења историјом (припремање и извођење наставе историје у основном и средњем образовању; учешће у раду културних установа – архива, библиотека, музеја, галерија, културних центара, медијских установа, политичких странака);
9. оспособљавање за самостално дефинисање тематских и потенцијално истраживачких проблема у конкретним временско-просторним оквирима;

Други циклус студија (мастер) траје годину дана и вриједи 300 ECTS. Након завршеног другог циклуса студија историје, студент стиче звање мастер историје. Овај циклус студија припрема студента за самостално бављење научним радом те за могуће докторске студије. Након успјешно завршеног другог циклуса студија стичу се сљедеће вјештине:

1. оспособљавање за самосталну примјену основних начела историјске методологије – прикупљање и критичку анализу историјских извора свих врста и провенијенције;
2. оспособљавање за самостално проналажење и коришћење историјске литературе;
3. развијање способности употребе најновијих информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима из области историјске науке и способности за праћење и примјену нових резултата научних истраживања у земљи и иностранству;
4. развијање способности за популаризацију историје као науке;
5. развијање способности размишљања о значајним актуелним политичким, друштвеним и културним питањима на основу научно засноване историјске перспективе;
6. формирање научно засноване историјске свијести о српском, европском и свјетском историјском насљеђу;
7. развијање способности за даље образовање и усавршавање знања и вјештина у свим потенцијалним облицима професионалог дјеловања и способности неопходних за наставак студирања на трећем циклусу студија.

Наставни кадар: На Студијском програму историје у овом тренутку је запослено 20 наставника и сарадника у пуном радном односу. Од тога је 3 редовна професора, 10 ванредних професора, 4 доцената, 3 виша асистената. Ангажован је и један хонорарни наставник у звању доцента. Наши наставници су се усавршавали на различитим универзитетима или истраживали у архивима у иностранству (САД, Аустрија, Њемачка, Шведска, Италија, Грчка, Србија).

Како уписати наш студиј историје?

Датуми објављивања конкурса за упис се објављују на интернет страници Универзитета и Филозофског факултета у Бањој Луци, као и у средствима јавног информисања.

Рангирање се врши на бодовној скали од 0 до 100 на начин да се максимално 50 бодова додјељује за просјечну оцјену из свих предмета из средње школе помножену са 10, те додатних максимално 50 бодова за постигнуће на пријемном испиту. Пријемни испит се састоји од два теста:

1. теста знања из историје и српског језика (носи максимално 30 бодова) и
2. теста когнитивних способности (максимално 20 бодова).

(Тестом когнитивних способности у папир-оловка формату провјеравају се способности логичког резоновања на вербалним, нумеричким или сликовним задацима.)

Ми не нудимо услуге припреме за тестирање. Будући студенти се припремају за испит из:

• Историја − Уџбеници Историје за средњу школу (гимназија – општи смјер)
• Српски језик – Уџбеници за четворогодишње средње школе (гимназија − општи смјер)

Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на: stojanka.luzija@ff.unibl.org

Све информације о упису налазе се у Информатору:

Информатор - Водич за упис на Филозофски факултет (2025-26.)



Наставни планови

НАСТВАНИ ПЛАН ПРВОГ И ДРУГОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈА