class="logo

Филозофија

Информатор за упис на Филозофски факултет 2024-2025. г.



Зашто студирати филозофију?


Филозофија није само потрага за знањем већ и за суштинским разумијевањем и мудрошћу. Они који студирају филозофију упуштају се у пропитивање, одговарање, вредновање и мишљење о неким од најосновнијих, најзначајнијих и најтежих животних питања, попут:


  • Шта значи бити човјек? Каква је природа људског ума?
  • Да ли смо одговорни за властите поступке или смо условљени биолошким детерминантама, околином и одгојем – јесмо ли слободни?
  • Какав живот треба да живимо?
  • Шта је то срећа? - Можемо ли се надати да ћемо је постићи?
  • На који начин можемо ускладити своје жудње, потребе и права са жудњама, потребама и правима других?
  • Који облици политичких институција су најбољи?
  • Шта је истина? Да ли је ишта истинито и како то можемо знати?
  • Шта је умјетност? Шта је љепота? Да ли умјетност мора бити лијепа да би била добра?


Усуди се да мислиш ... Упусти се у Филозофију - ВИДЕО


Студирајући филозофију имаћете прилику да се и сами носите са овим питањима, као и да сазнате о ономе шта други – неки од највећих филозофа прошлости и садашњости, баш као и ваше колеге на студију – о њима мисле. Филозофија развија интелектуалне способности битне за цјелокупан живот, а не само знања и вјештине неопходне за неку посебну струку. Она развија аналитичке, критичке и интерпретативне способности које су примјењиве на сваки проблем и сваки контекст. Филозофија је драгоцјена у сваком пољу људске дјелатности и у свакој професији. Она изграђује личност у цјелости, не ограничавајући њене креативне потенцијале.


Шта након завршетка студија?


Завршетком првог циклуса студија, студенти су оспособљени за извођење наставе у средњим школама из предмета: Логика, Филозофија, Етика (3 и 4 година средњих школа), Демократија и људска права, Култура религија (1 и 2 година средњих школа) и предмета Демократија и људска права у основним школама.


Након завршетка првог циклуса, студенти могу наставити своје школовање на мастер студију Филозофског факултета у Бањој Луци или на мастер студију једног од бројних универзитета у Европи и свијету.

Даља каријера и даље усавршавање студената филозофије, наравно, не мора бити ограничено на професорско звање. У том контексту, навешћемо краћи списак познатих људи који су своје образовање стекли студирајући филозофију:


  • Емануел Макрон (предсједник Француске),
  • Дамир Имамовић (босанскохерцеговачки музичар),
  • Стив Мартин (амерички глумац и продуцент),
  • Филип К.Дик (амерички књижевник),
  • Казуо Ишигуро (јапански књижевник и нобеловац),
  • Лана Делреј (америчка кантауторка),
  • Зоран Ђинђић (српски политичар),
  • Питер Тил (суоснивач PayPal-a),
  • Т. С. Елиот (британски пјесник и нобеловац),
  • Јован Ћирилов (српски театролог),
  • Софи Шол (њемачка антинацистичка активисткиња),
  • Теренс Малик (амерички режисер и сценариста),
  • Сузан Сарандон (америчка глумица),
  • Фил Џексон (НБА играч и тренер).


Први и други циклус студија


Настава на Студијском програму филозофије подијељена је у два циклуса студирања и усклађена је са Болоњском декларацијом. За први циклус студирања предвиђене су четири академске године (8 семестара) и 240 ЕСТS бодова, а за други циклус студирања, једна академска година (2 семестра) и 60 ЕСТS бодова. Завршетком првог циклуса студирања и одбраном дипломског рада, а у складу са Законом о високом образовању, студенти стичу звање дипломираног професора филозофије и у потпуности су оспособљени за самостално обављање наведеног позива. Завршетком другог циклуса студирања и одбраном мастер рада, студенти стичу звање мастера филозофије.


Током првог циклуса, студентима је омогућено стицање општих и посебних знања из различитих подручја филозофије. Општа знања из филозофије стичу се похађањем четверогодишње наставе из Историје филозофије и наставе везане за основне филозофске дисциплине – Онтологија, Етика, Естетика, Теорија сазнања, Логика и Филозофска антропологија. Посебна знања из филозофије стичу се похађањем наставе везане за посебне филозофске дисциплине – између осталих, Демократија и људска права, Основи метафизике, Политичка филозофија, Филозофија историје, Филозофија науке, Филозофија религије итд. Основне и посебне филозофске дисиплине и њима одговарајући предмети, сврстани су у категорију обавезних предмета изучавања. Поред тога, студентима су, у категорији изборних предмета, понуђени и предмети ужег, специфичног, садржајног карактера, а који се такође налазе у пољу филозофских испитивања и интересовања – између осталих, Социјална филозофија, Руска филозофија, Прагматистичка филозофија, Хришћанска антропологија, Византијска филозофија итд.


У току првог циклуса студија филозофије, студенти ће слушати предавања и полагати испите из 28 обавезних и 6 изборних предмета. Студенти првог циклуса изборне предмете бирају од 18 понуђених изборних предмета. Поред основних и посебних филозофских дисциплина и специфичних предмета, студентима је омогућено и похађање обавезне наставе из оних научних области које нису битно филозофског карактера, а које ће их оспособити за ефикасно, квалитетно и свестрано извођење наставе након завршетка првог циклуса студија, као и за припрему за наставак школовања на другом циклусу студија и бављење научним радом након његовог завршетка. На првој години првог циклуса студија (два семестра), студенти су обавезни да изаберу један од четири понуђена страна језика – француски, њемачки, енглески и италијански језик. На другој години студија, студенти похађају обавезну наставу из предмета Психологија, у трајању од једног семестра, док на четвртој години студија, студенти похађају обавезну наставу из предмета Основе педагогије, у трајању од једног семестра.


Овако конципирана настава на првом циклусу студија филозофије има за циљ да упозна студенте са предметом, методама и развојем филозофије као науке, њеним основним појмовима, вриједностима и принципима, као и са њеним протеклим и савременим филозофским правцима и системима. Даље, један од циљева наставе на првом циклусу студија је и стицање практичних знања, која се, прије свега, тичу оспособљавања и развоја критичког мишљења код студената и спознаје вриједности и важности критичког мишљења, било да је ријеч о његовој примјени у области науке, било у области свакодневног, политичког и друштвеног, живота заједнице. На првом циклусу студија, настава се одвија извођењем предавања, вјежби и консултација. Предавања, консултације и поједине вјежбе изводе професори ангажовани на студијском програму, док вјежбе и консултације изводе виши асистенти.


Током другог циклуса студија на Студијском програму филозофије, студентима је омогућено стицање општих и посебних знања из савремених подручја филозофије. Једнако као и на првом циклусу студија, општа знања из филозофије стичу се похађањем наставе везане за основне филозофске дисциплине, с тим што је садржај предавања и вјежби усмјерен ка изучавању актуелних, савремених, токова, праваца и проблема везаних за филозофију. Студенти имају прилику да похађају наставу из Савремене филозофије, Савремених естетичких теорија, Савремених онтолошких теорија, Савремених епистемолошких теорија. Посебна знања из савремене филозофије стичу се похађањем наставе везане за посебне филозофске дисциплине: Филозофија језика, Филозофија технике, Модерна филозофија субјективности, Примјењена етика, Методологија научноистраживачког рада итд.


Током другог циклуса студија филозофије, студенти ће слушати предавања и полагати испите из 9 обавезних предмета, а по полагању свих предвиђених испита, приступиће одбрани мастер рада. Настава се и на другом циклусу студија одвија извођењем предавања, вјежби и консултација. Предавања, консултације и поједине вјежбе на другом циклусу изводе професори ангажовани на студијском програму, док вјежбе и консултације изводе виши асистенти. Основни циљ другог циклуса студија јесте оспособљавање студената за самостално и стручно обављање научног и истраживачког рада у области филозофије. Поред тога, студенти који су успјешно завршили други циклус студија стичу сва потребна знања и вјештине неопходне за наставак школовања на докторским студијама.


Услови уписа


Услов за упис првог, додипломског циклуса студија филозофије је завршена четворогодишња средња школа и положен пријемни испит. Студенти који нису имали предмет Филозофија у средњој школи такође могу полагати пријемни испит. Пријемни испит се изводи писменим путем и подијељен је у двије испитне цјелине:

  1. Тест из филозофије (30 бодова) и 
  2. Тест когнитивних способности (20 бодова).


Коначна класификација и избор кандидата за упис врши се на основу постигнутих резултата на пријемном испиту и постигнутог успјеха у претходном образовању. Постигнути успјех у претходном образовању вреднује се на основу просјечне оцјене израчунате на основу збира свих закључних оцјена из средње школе, и износи 50 одсто од укупног броја бодова које кандидат може да добије на пријемном испиту. Преосталих 50 одсто бодова потребних за извођење коначне квалификационе листе студената пријављених за упис на Студијски програм филозофије, добија се на основу резултата пријемног испита. Услов за упис на други циклус студија филозофије је завршен први циклус студија филозофије или студиј из области хуманистичких наука. Уколико је ријеч о кандидату који посједује диплому о завршеном првом циклусу студија из области хуманистичких наука, студијски програм одређује комисију која треба да процјени број додатних предмете које кандидат треба да положи да би стекао услов за упис на други циклус студија. У условима пријаве већег броја кандидата/кандидаткиња на студиј другог циклуса, предност имају студенти с вишом просјечном оцјеном постигнутом у току студија на првом циклусу.


Студент који је започео први циклус студија из области филозофије по акредитованом плану на другом факулету, може да се упише на одговарајућу годину студија првог циклуса. У случају да студент жели да пређе са неког другог студијског програма на студиј филозофије, дужан је да положи пријемни испит. Студенту који је положио испит на другом студијском програму признаје се положени испит ако задовољава услове о признавању испита предвиђене Правилима студирања на I и II циклусу Универзитета у Бањој Луци. Студент који је започео додипломски студиј из области филозофије по акредитованом плану на другом факултету може да се упише на одговарајућу годину студија, а конкретни услови таквог уписа и признавања појединих положених испита одређују се Правилима студирања на I и II циклусу. Кандидати из области филозофије и хуманистичких наука који су студирали у иностранству, могу наставити додипломски студиј филозофије на Студијском програму филозофије након позитивне евалуације њихове дипломе и полагања разлике испита.


Наставно особље


Наставно особље на Студијском програму филозофије чини 14 стално запослених наставника и сарадника. Наставни процес на Студијском програму филозофије, када су у питању предмети из области филозофије, у потпуности је покривен властитим кадром.


Студијски програм је кадровску политику водио дугорочно, инсистирајући на запошљавању најбољих свршених студената и подмлађивању кадра, тако да се сада налази у изузетно доброј позицији. Подмлађивањем кадра створена је добра основа за будући рад студијског програма, те потребе за ангажовањем кадра изван студијског програма нема.


Од 14 стално запослених наставника и сарадника 5 је у звању редовног професора, 2 ванредног професора, 2 доцента, 4 вишег асистента и 1 у звању асистента.


Поред наставника и сарадника са Студијског програма филозофије, у наставни процес укључени су и наставници и сарадници са других студијских програма Филозофског факултета и организационих јединица Универзитета у Бањој Луци, који су ангажовани у настави оних предмета који не спадају у област филозофије: страни језици, психологија, педагогија.


Пoрeд нaстaвe, нaставничкo и сaрaдничкo oсoбљe кoнтинуирaнo рaди нa влaститoм усaвршaвaњу и нaпрeдoвaњу крoз нaучнo-истрaживaчки рaд.


Више информација


Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на: sasa.laketa@ff.unibl.org


Све информације о упису налазе се у Информатору:

Информатор за упис на Филозофски факултет 2024-2025. г.

Наставни планови


Наставни план I и II циклусa Филозофија